Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda izjavio je da je njegova zemlja u potpunosti prestala da koristi ruski gas. Ova odluka je deo šireg napora Litvanije da se oslobodi energetske zavisnosti od Rusije, koja je postala sve važnija u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija. Nauseda je istakao da Litvanija više ne uvozi ruski gas od ovog meseca, naglašavajući da su tokom prethodnih godina preduzeli mere koje im sada omogućavaju da bezbolno raskinu sve energetske veze sa Rusijom. U svom obraćanju na društvenim mrežama, predsednik je poručio da ako Litvanija može da postigne ovaj cilj, to je moguće i za ostatak Evrope.
Ovaj korak dolazi u trenutku kada Evropska komisija planira da smanji zavisnost Evropske unije od ruskog gasa za čak dve trećine do kraja ove godine. Ova strategija ima za cilj da se EU pripremi za potpunu prekinu veze sa Rusijom kada je reč o snabdevanju gasom, posebno u svetlu sukoba u Ukrajini i sankcija koje su uvedene Moskvi. Komentar Nauseda o energetskom suverenitetu i nezavisnosti od ruskih energenata dolazi u vreme kada mnoge evropske zemlje razmatraju slične korake kako bi ojačale svoju energetsku sigurnost.
Prethodnih godina, Litvanija je investirala u infrastrukturu koja će joj omogućiti da diversifikuje svoje izvore snabdevanja energijom. Nauseda je ukazao na to da su investicije u terminale za tečni prirodni gas (LNG) i druge alternativne izvore energenata bili ključni za postizanje ovog cilja. Takođe, Litvanija se oslanja na obnovljive izvore energije i planira da nastavi sa razvojem ovih tehnologija kako bi smanjila svoju zavisnost od fosilnih goriva.
U svetlu ovih promena, evropski lideri su pozvali na zajedničku akciju i solidarnost među članicama EU kako bi se suočili sa izazovima koje donosi smanjenje uvoza ruskog gasa. Na sastancima na visokom nivou, istaknuto je da je potrebno raditi na razvoju zajedničkih strategija koje će osigurati stabilnost tržišta i sigurnost snabdevanja energijom za sve članice EU.
Ruski predsednik Vladimir Putin takođe je reagovao na ovu situaciju, potpisavši ukaz o trgovini gasom sa „neprijateljskim državama“. Ovaj potez podrazumeva da zemlje koje žele da kupe ruski prirodni gas moraju da otvore račune u rubljama u „Gasprombanci“, što je još jedan korak u pokušaju Moskve da zaštiti svoje ekonomske interese usred sve većih pritisaka sa Zapada.
U međuvremenu, Litvanija se suočava sa izazovima u prelasku na novu energetsku politiku, ali lideri zemlje su optimistični da će njihova strategija doneti dugoročne koristi. Nauseda je naglasio važnost zajedničkog delovanja i saradnje među evropskim zemljama kako bi se obezbedila energetska sigurnost i stabilnost regiona. Litvanija je postavila primer drugim zemljama koje žele da prekinu zavisnost od ruskih energenata, i mnogi veruju da će ovaj potez inspirisati druge članice EU da učine isto.
Prema analitičarima, Litvanija bi mogla postati model za energetsku tranziciju u Evropi. Njihova sposobnost da diversifikuju svoje izvore snabdevanja energijom i smanje zavisnost od fosilnih goriva može poslužiti kao smernica za ostale zemlje koje se suočavaju sa sličnim izazovima. U ovom kontekstu, evropski lideri su pozvani da se ujedine i osnaže zajedničke napore u smanjenju zavisnosti od ruskog gasa, imajući u vidu dugoročne ciljeve održivog razvoja i energetske sigurnosti.
Litvanija, kao i mnoge druge evropske zemlje, nastavlja da se prilagođava novim okolnostima i traži rešenja koja će im omogućiti da se oslobode energetske zavisnosti i obezbede stabilnost i sigurnost za svoje građane. U ovoj borbi, zajednički napori i solidarnost među državama članicama EU biće ključni za uspeh.
