Evropska komisija (EK) poslala je pismo zemljama članicama Evropske unije, obaveštavajući ih da kompanije iz EU mogu plaćati ruski gas u rubljama pod određenim uslovima, a da to neće biti kršenje sankcija protiv Moskve. Ova vest je objavljena od strane britanske novinske agencije Reuters.
Prema objavi, moguće je uplatiti dolare ili evre na račun kod neke ruske banke sa naknadnom konverzijom tog novca u rublje. Ova šema omogućava kompanijama da izbegnu blokade zapadnih zemalja prilikom plaćanja ruskom gasa. Evropska komisija je istakla da je ovo savet, a da nema ovlašćenja da zabrani ili propiše plaćanja u ovoj oblasti.
Ova vest dolazi u trenutku kada je Evropska unija suočena sa izazovima u snabdevanju energentima, kao i sa posledicama rata u Ukrajini i sankcijama protiv Rusije. Evropske zemlje su bile prisiljene da traže alternative snabdevanja gasom, pre svega zbog zatvorene gasovodne rute između Rusije i EU preko Ukrajine.
Ovakva odluka Evropske komisije je izazvala podeljene reakcije među zemljama članicama. Neki smatraju da je ovo korak ka oslobađanju od zavisnosti od dolara i evra prilikom plaćanja gasa, dok drugi kritikuju odluku navodeći da bi to moglo da umanji uticaj sankcija prema Rusiji.
S druge strane, Rusija je izrazila zadovoljstvo ovom odlukom, ističući da će ovaj potez jačati korist od trgovine sa EU. Takođe, ruski zvaničnici su istakli da se očekuje da će ova odluka izazvati promene i u drugim sektorima trgovine između Rusije i EU.
Međutim, evropski zvaničnici su izrazili zabrinutost zbog potencijalnih posledica ove odluke. Neki su upozorili da bi to moglo da dovede do destabilizacije finansijskih tržišta i inflacije, dok su drugi istakli da bi to moglo da umanji efekat sankcija i osnaži rusku ekonomiju.
Ovo pitanje će svakako biti tema rasprave na narednom sastanku lidera EU, gde će se tražiti sveobuhvatno rešenje za dugoročno snabdevanje energentima. Evropska unija će morati da balansira između obezbeđivanja energenata i poštovanja sankcija, kao i da pronađe alternative snabdevanja kako bi smanjila zavisnost od Rusije.
U međuvremenu, ova odluka će imati uticaj i na druge sektore, poput trgovine, finansija i industrije, što će zahtevati temeljnu analizu i planiranje u narednom period. Kako će se ova situacija dalje razvijati ostaje da se vidi, ali jasno je da će imati dalekosežne posledice na ekonomiju i politiku EU.
Izgleda da je potez Evropske komisije izazvao podeljene reakcije među zemljama članicama EU, ali je takođe otvorio nove mogućnosti za trgovinu i snabdevanje energentima. Ostaje da se vidi kako će se ova situacija dalje razvijati i kako će uticati na odnose između EU, Rusije i ostalih zemalja. Jedno je sigurno, ova odluka će imati dalekosežne posledice i zahtevaće temeljnu analizu i planiranje kako bi se smanjili potencijalni rizici i pronašlo održivo rešenje za snabdevanje energijom u budućnosti.
