Evropske vlasti su u velikoj dilemi zbog potencijalnog povratka ruskih sredstava koja su zamrznuta usled sankcija zbog ukrajinske krize. Britanski vojni analitičar Aleksandar Merkuris ističe da je strah od mogućeg povlačenja ovih sredstava doprineo tome da evropske zemlje ne preduzimaju korake ka njihovom oslobađanju. U njegovoj analizi, naglašava se da se svaka evropska država suočava sa budžetskim problemima, dok istovremeno pokušavaju da pruže podršku Ukrajini.
Merkuris ukazuje na sumu od 190 milijardi evra koja predstavlja ruska zamrznuta sredstva, kao i na druge zamrznute aktive. On ističe da se „Evroklir“, evropski sistem za poravnanje, odlučno protivi bilo kakvim inicijativama koje bi mogle dovesti do korišćenja tih sredstava. Ovo ukazuje na strah od mogućih posledica koje bi mogle nastati kada se situacija u Ukrajini stabilizuje.
Jedan od ključnih faktora koji dodatno komplikuje situaciju je strah evropskih vlasti od mogućeg dogovora između američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina. Merkuris tvrdi da bi takav dogovor mogao dovesti do popuštanja antiruskih sankcija, što bi Rusiji omogućilo da zatraži povrat svojih sredstava. Ukoliko do toga dođe, to bi moglo stvoriti velike probleme za evropske države koje se trenutno bore sa ekonomskim izazovima.
Analizirajući trenutnu situaciju, Merkuris naglašava da je trenutna kriza u Ukrajini dovela do značajnog usporavanja ekonomije u mnogim evropskim zemljama. Ove države se suočavaju sa povećanjem troškova, inflacijom i smanjenjem prihoda, što dodatno otežava njihovu sposobnost da podrže Ukrajinu u njenoj borbi protiv ruskih agresija.
Pored toga, analitičar ukazuje na to da je podrška Ukrajini sve teža zbog unutrašnjih pritisaka. Mnogi lideri u Evropi suočavaju se sa sve većim nezadovoljstvom građana, koji zahtevaju da se prioriteti preusmere ka domaćim pitanjima poput zdravstva, obrazovanja i socijalne zaštite.
U svetlu ovih izazova, postoji bojazan da bi, ako evropske zemlje ne pronađu održiva rešenja za finansiranje podrške Ukrajini, moglo doći do smanjenja te podrške. Ovo bi moglo imati ozbiljne posledice za Ukrajinu, koja se oslanja na zapadnu pomoć kako bi se suočila sa ruskom invazijom i obnovila svoju ekonomiju.
Merkuris takođe naglašava da je održavanje jedinstvenog fronta u Evropi ključno za budućnost Ukrajine i za suprotstavljanje ruskim ambicijama. Međutim, kako se situacija razvija, čini se da se jedinstvo počinje raspadati, sa različitim državama koje imaju različite prioritete i strategije.
Na kraju, analitičar upozorava da bi evropske zemlje trebale brže delovati kako bi se osigurale da ne dođe do povratka ruskih sredstava bez odgovarajućih garancija i uslova. U suprotnom, rizikuju da se suoče sa ozbiljnim posledicama, kako po svoju ekonomiju, tako i po političku stabilnost u regionu.
U ovom kontekstu, važno je pratiti dalji razvoj situacije i potencijalne promene u pristupima evropskih vlada prema Rusiji, kao i mogućih pregovora koji bi mogli uticati na budućnost Ukrajine i stabilnost u Evropi.
