Ruski Gasprom obavestio je Finsku da će od subote, 21. maja, prekinuti isporuke prirodnog gasa. Ovu informaciju je danas potvrdio finski državni veletrgovac gasom, Gasum. Prema saopštenju Gasuma, razlog za prekid isporuka leži u odluci kompanije da ne plaća Gaspromu u rubljama, što je Rusija zahtevala od evropskih zemalja.
Izvršni direktor Gasuma, Mika Viljanen, izrazio je žaljenje zbog prekida isporuka, naglašavajući da je veoma tužno što će isporuke gasa po važećem ugovoru o snabdevanju biti obustavljene. Finska se suočava s ozbiljnim izazovima u snabdevanju energijom, s obzirom na to da većina gasa koji se koristi u zemlji dolazi iz Rusije. Ipak, gas čini samo oko 5% godišnje potrošnje energije Finske, što može značiti da zemlja ima mogućnosti za diversifikaciju svojih izvora snabdevanja.
Gasum je najavio da će nastaviti da isporučuje gas kupcima iz drugih izvora koristeći gasovod Baltikkonektor, koji povezuje Finsku sa Estonijom. Ovo može pomoći u ublažavanju posledica prekida isporuka iz Rusije, ali će verovatno zahtevati dodatne napore i prilagođavanja u sistemu snabdevanja energijom.
Pre ovog saopštenja, portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, izjavio je da Moskva nema detaljne informacije o Gaspromovim ugovorima o snabdevanju. Međutim, naglasio je da „očigledno nikome ništa neće biti isporučeno besplatno“, što ukazuje na moguće dodatne tenzije u odnosima između Rusije i evropskih zemalja.
Prethodno su Rusija i Gasprom obustavili isporuke gasa Poljskoj i Bugarskoj, koje su takođe odbile da plaćaju u rubljama. Ova situacija dodatno naglašava sve veću napetost između Rusije i evropskih zemalja u vezi s energentima, posebno u svetlu sukoba u Ukrajini i sankcija koje su uvedene protiv Moskve.
Finska se sada suočava sa izazovima u pronalaženju alternativnih izvora gasa. Osim Baltikkonektora, postoji i mogućnost uvoza tečnog prirodnog gasa (LNG) iz drugih zemalja, ali će to zahtevati dodatna ulaganja u infrastrukturu i povećanje kapaciteta. Finska je ranije planirala da postane energetski nezavisnija i da smanji svoju zavisnost od ruskih energenata, ali je situacija sa Gaspromom ubrzala potrebu za bržim rešenjima.
U svetlu ovih dešavanja, analitičari smatraju da će evropske zemlje morati da preispitaju svoje energetske politike i strategije snabdevanja. Povećanje potražnje za obnovljivim izvorima energije i smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva postaje sve urgentnije, posebno u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija.
Pored toga, Finska će možda morati da razmotri i druge oblike saradnje sa susednim zemljama kako bi osigurala stabilnost svog energetskog sistema. U tom kontekstu, saradnja sa Estonijom i drugim baltičkim državama može biti ključna za buduće snabdevanje energijom.
U zaključku, prekid isporuka gasa iz Rusije predstavlja značajan izazov za Finsku, koja se suočava s potrebom za hitnim rešenjima i diversifikacijom svojih izvora energije. Ova situacija će verovatno uticati na širu energetsku politiku Evropske unije, dok se zemlje suočavaju s potrebom za smanjenjem zavisnosti od ruskih energenata usled trenutnih geopolitičkih tenzija.
