Na globalnom tržištu, cene fjučersa za dizel su porasle za 15 odsto u poslednja dva meseca, dosegnuvši 845 dolara po metričkoj toni, prema izveštaju objavljenom u sredu. Ovo značajno povećanje cena, koje je skoro na tromesečnom maksimumu, uzrokovano je poremećajima u transportu, što predstavlja ozbiljan izazov za privredu Evropske unije (EU). Zabrinutost trgovaca je sve veća zbog mogućnosti da kriza u Crvenom moru poveća troškove goriva za potrošače i ometa vitalne isporuke iz Azije u EU, koja je jedan od najvećih uvoznika rafinisanih naftnih derivata.
Od uvođenja zapadnih sankcija na rusku sirovu naftu i derivate 2022. godine, EU se oslanja na uvoz iz Azije i SAD. Ali sada, kada mnogi tankeri izbegavaju rutu kroz Crveno more i idu dužim putem oko Rta dobre nade u Africi, isporuka dizela u EU iz Azije je poskupela zbog skoka cena transporta i osiguranja. Dodatni problem predstavlja održavanje rafinerija u SAD, što će dodatno smanjiti snabdevanje preko Atlantika i povećati fjučerse i maloprodajne cene. Stručnjaci upozoravaju da će prekomerno oslanjanje Evrope na istok od Sueca zbog poremećaja u transportu Crvenim morem imati veliki uticaj na globalno tržište.
Srbija takođe oseća posledice ovih promena, jer su od danas cene goriva skuplje za dva dinara. Litar evro-dizela može koštati najviše 200 dinara, dok benzin BMB 95 može dostići cenu od 180 dinara. Uvođenje novih cena goriva važiće do narednog petka u 15.00 časova. Vlada Srbije je produžila važenje Uredbe o ograničenju cena derivata nafte za još šest meseci kako bi sprečila veće poremećaje i očuvala životni standard građana u nestabilnom tržištu.
Cene goriva na srpskim pumpama se određuju jednom nedeljno, na osnovu poslednje cene po kojoj se trguje naftnim derivatima na referentnoj berzi u Mediteranu, uz dodatne troškove transporta i kursa dolara prema dinaru.
Usvajanje ove mere ukazuje na to da je globalna kriza u opskrbi naftom uzrokovala ekonomske poteškoće širom sveta, a najnoviji porast cena fjučersa za dizel predstavlja samo još jedan pokazatelj uticaja koji ova kriza ima na potrošače i privredu. Kao rezultat ove situacije, veliki trgovci sve više izražavaju zabrinutost zbog mogućeg rasta cena i poremećaja u snabdevanju derivatima nafte, što bi moglo dodatno opteretiti privredu i doprineti rastućoj krizi troškova života.
Ova situacija takođe postavlja pitanje dugoročne stabilnosti tržišta naftnih derivata i perspektive globalne ekonomije u skorijoj budućnosti. S obzirom na to da je tržište i dalje izuzetno nestabilno, vlade širom sveta će verovatno biti primorane da preduzmu dodatne mere kako bi zaštitile svoje građane od mogućih ekonomskih posledica ovih promena. U međuvremenu, trgovci i privrednici moraju se prilagoditi novonastaloj situaciji i tražiti nove načine snabdevanja i distribucije naftnih derivata kako bi preživeli i održali stabilnost u tržištu.
U zaključku, porast cena fjučersa za dizel u poslednja dva meseca predstavlja ozbiljan izazov za privredu EU i globalno tržište naftnih derivata. Trgovci, privrednici i potrošači suočavaju se sa mogućim rastom cena i poremećajima u snabdevanju, što bi moglo imati dalekosežne ekonomske posledice širom sveta. S obzirom na trenutnu nestabilnost tržišta, vlade i privrednici moraju brzo reagovati i preduzeti potrebne mere kako bi zaštitili svoje građane i očuvali stabilnost u ekonomiji.
