Gradovi širom sveta se okreću uklanjanju betona i asfalta u korist zelenih površina kao rešenja za probleme poput poplava i većeg kvaliteta života. Inicijativa za uklanjanje tvrdih površina postoji već petnaestak godina, a ima pozitivne efekte na stanovnike grada, uključujući bolju bezbednost. Uklanjanje betona omogućava vodi da prodre dublje u zemlju, smanjujući efekat poplava i stvaranjem „sunđerastog efekta“ u gradovima. Divlje biljke koje rastu iz zemlje pružaju hranljive materije za životinje, dok drveće štiti stanovnike od toplotnih talasa.
Međutim, kako bi ova inicijativa zaista dala rezultate, potrebno je da se proširi i postane deo strategije prilagođavanja klimatskim promenama. U nekim gradovima poput Hamiltona u Kanadi, grupa „Green venture“ već postavlja mini bašte kako bi se sprečilo mešanje kanalizacionog otpada sa pijaćom vodom. Stručnjaci ističu da uklanjanje betona zahteva isti nivo planiranja i investicije kao i izgradnja nove infrastrukture.
Evropski gradovi sve ozbiljnije pristupaju uklanjanju tvrdih površina. U Londonu, stanovnici su ohrabreni da uklone ploče iz svojih dvorišta, dok je u belgijskom gradu Lufen prihvaćen plan uklanjanja betona i asfalta u određenom delu grada. Projekti poput ovih moraju odgovoriti na potrebe svih stanovnika, uključujući osobe sa invaliditetom i problemima sa kretanjem.
Dodatno, u Francuskoj su vlasti obezbedile 500 miliona evra za ozelenjavanje gradova, što uključuje uklanjanje betona i asfalta, kao i postavljanje „zelenih“ zidova i krovova. Ovaj pristup se posebno fokusira na ublažavanje letnjih toplotnih talasa. Sve u svemu, trend uklanjanja tvrdih površina u korist zelenih prostora postaje sve popularniji i bitniji u borbi protiv klimatskih promena i poboljšanja kvaliteta života u urbanim sredinama.
