Nakon objavljivanja nominacija za 97. dodelu Oskara, Danijel Dadario, kolumnista magazina Varajeti, ukazuje na to da su neki značajni filmovi izostali iz trke za ovu prestižnu nagradu. Prema njegovim rečima, Akademija nije spremna da nagradi filmove koji se bave seksualnošću.
Jedan od izostavljenih filmova je „Babygirl“, u kojem Nikol Kidman igra ženu koja istražuje svoju telesnost nakon afere sa asistentom. Takođe, film „Kvir“ sa Danijelom Krejgom u glavnoj ulozi, koji se fokusira na gej ljubav, nije dobio nominaciju. Ovi filmovi su bili predmet snažnih kampanja, ali nisu uspeli da osvoje mesta među nominovanim.
Drugi film koji je izostao iz nominacija je „Challengers“, koji je predvodila Zendeja. Ovaj film je bio očekivan kandidat za Oskara zbog svog inovativnog scenarija i izazovnih tema, ali nije uspeo da postigne željeni rezultat. Slična sudbina zadesila je i „Nosferatu“, gotsku priču koja istražuje požudu i smrt, iako su mnogi smatrali da bi trebao biti odličan kandidat.
Dadario ističe da izostanak ovih filmova nije iznenađujući. Smatra da je kampanja za „Babygirl“ i „Kvir“ izgubila na snazi, dok su „Challengers“ možda jednostavno zaboravljeni. „Nosferatu“ je dobio nominacije u tehničkim kategorijama, što sugeriše da je film bio cenjen, ali ne dovoljno za glavnu nagradu.
Iznenađenje je i izostanak Džejmi Li Kertis i Pamele Anderson. Dadario upoređuje to sa situacijom iz 2019. godine, kada je film „Hustlers“ ostao bez nagrada, a Dženifer Lopez nije dobila nominaciju za svoju ulogu u striptiz klubu. Ovaj izostanak ukazuje na to da Akademija možda ne ceni filmove koji istražuju kompleksne i često kontroverzne teme vezane za seksualnost.
U analizi nominacija, Dadario ukazuje na to da je nasilje, čini se, prihvatljivije u Holivudu nego seks. Film „The Substance“ sa Demi Mur, koji je nominovan za najbolji film, pokazuje ekstremne granice ljudskog tela, dok „Anora“ nudi suprotan pogled, istražujući seksualnost i odnose između likova. Međutim, „Anora“ se udaljava od seksualnosti kao teme i fokusira se na kompleksnost međuljudskih odnosa.
S druge strane, filmovi kao što su „Kvir“, „Babygirl“ i „Challengers“ stavljaju seksualnost u središte svojih priča. Dadario ukazuje na to da je u ovim filmovima seks prikazan kao nešto što pokreće radnju, dok u drugim nominovanim filmovima može biti samo sredstvo za postizanje dubljih tema. Seks u „Challengers“ i „Kvir“ je često prikazan na način koji može izazvati nelagodu, dok u „Anori“ služi kao alat za istraživanje kompleksnosti odnosa među likovima.
Osim toga, Dadario primećuje da su ovogodišnje nominacije za Oskara široke i politički angažovane, obuhvatajući razne žanrove i teme. Ipak, naglašava da postoje određena mesta na koja Akademija, čini se, ne želi da ide, posebno kada je reč o filmovima koji otvoreno istražuju seksualnost.
Na kraju, ovaj pregled nominacija za Oskara postavlja važna pitanja o tome kako se seksualnost prikazuje u savremenom filmu i kako to utiče na šanse filmova da budu prepoznati i nagrađeni. U svetu gde nasilje često dobija više pažnje i priznanja, seksualnost ostaje kompleksna i često zanemarena tema, što ukazuje na potrebu za promenom u pristupu Akademije prema ovim pitanjima.
