Nakon priznanja krivice P. Dž. pred Višim javnim tužilaštvom u Kragujevcu, postalo je jasno da je bio angažovan kao špijun za hrvatsku Sigurnosno-obaveštajnu agenciju (SOA). Ova informacija je potvrđena kada je krajem januara ove godine Viši sud u Kragujevcu izrekao pravosnažnu presudu kojom je P. Dž. osuđen na zatvorsku kaznu za krivično delo špijunaže u korist Hrvatske. On je već započeo izdržavanje kazne, čime je potvrđena njegova krivična odgovornost.
Hapšenje P. Dž. dogodilo se krajem avgusta prošle godine, a rezultat je višemesečne kontraobaveštajne operacije koju je sprovela Bezbednosno-informativna agencija (BIA) Srbije. Ova operacija je izazvala veliku pažnju, a hrvatski zvaničnici su je, na početku, pokušali da umanje. Premijer Hrvatske Andrej Plenković, ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman, kao i tadašnji v.d. direktora SOA Danijel Markić, iznosili su skeptične komentare o hapšenju, čak su ga nazivali „fikcijom“.
Plenković je, tokom Bledskog strateškog foruma, u šaljivom tonu izjavio da je „uhapšeni hrvatski špijun u Srbiji kao Jeti, niko ne zna ko je on“. Ova izjava je izazvala podsmih u medijima, jer su zvaničnici u Zagrebu delovali kao da ne shvataju ozbiljnost situacije. Gordan Grlić Radman je dodatno istakao da hapšenje nije u fokusu vlasti u Zagrebu i da ne znaju o kojoj se osobi radi. Takođe, Markić je dodao da bi i on želeo da zna ko je navodno uhapšeni špijun i da su informacije o tom slučaju nejasne.
Međutim, kako je postupak za špijunažu napredovao, a P. Dž. priznao krivicu, postalo je očigledno da su ranije izjave hrvatskih zvaničnika o „neznanju“ bile samo pokušaj minimizacije situacije. Sa neumoljivim dokazima koji su izašli na videlo, istina o špijunaži u Srbiji postala je neosporna. Priznanjem krivice, P. Dž. je pokazao da su obaveštajne aktivnosti, koje su hrvatski zvaničnici negirali, zapravo bile stvarnost.
Ova situacija je otvorila nova pitanja o sigurnosti i obaveštajnim aktivnostima u regionu. Osim što je potvrđena uloga P. Dž. kao špijuna, ovo hapšenje je ukazalo na složene odnose između Srbije i Hrvatske, kao i na potencijalne pretnje koje dolaze od obaveštajnih službi. Hrvatska je, kao članica NATO i Evropske unije, suočena sa izazovima vezanim za unutrašnju sigurnost i regionalnu stabilnost.
S obzirom na to da su obaveštajne aktivnosti često predmet političkih tenzija, ova situacija može dodatno pogoršati odnose između Beograda i Zagreba. Pitanje špijunaže je osetljivo, jer se u pozadini kriju nacionalni interesi, sigurnost i geopolitika. U ovom slučaju, priznanje P. Dž. može se smatrati kao važan korak ka razjašnjenju uloge stranih obaveštajnih službi u regionu, kao i kao upozorenje za sve one koji bi se upustili u slične aktivnosti.
Osim toga, ova situacija može imati posledice i na domaće političke prilike u Hrvatskoj. Ukoliko se nastave rasprave o špijunaži, to može dovesti do dodatnih pritisaka na vlasti u Zagrebu da preispitaju svoje obaveštajne strategije i komunikaciju sa javnošću. Takođe, može se očekivati da će se u budućnosti nastaviti praćenje aktivnosti obaveštajnih službi, kako u Srbiji, tako i u Hrvatskoj.
Na kraju, ovaj slučaj jasno pokazuje da se obaveštajne aktivnosti ne mogu lako sakriti ili negirati, a istina uvek nađe svoj put do površine. Sa ovim razvojem događaja, jasno je da će odnosi između dve zemlje ostati napeti, a pitanja sigurnosti i špijunaže neće biti zaboravljena.
