U današnjoj emisiji „Hajde da razgovaramo“ istražili smo fascinantan svet imerzivnog pozorišta, gde se publika aktivno uključuje u predstavu, brišući granice između umetnosti i stvarnosti. Ove predstave nude jedinstveno iskustvo koje pomera granice klasičnog pozorišta.
Projekat „Lucidity Triptych“ predstavlja inovativan pristup pozorišnoj umetnosti, istražujući ličnu i kreativnu slobodu kroz interaktivno iskustvo. O izazovima, inspiracijama i procesu stvaranja ove jedinstvene predstave govorile su rediteljka Ana Bunjak i glumica Andrea Ržaničanin.
Ana Bunjak je objasnila da imerzivni teatar podrazumeva da se sve dešava u istom prostoru, bez razdvajanja publike i scene. U slučaju „Lucidity Triptych“, predstava se igra na dva sprata u devet različitih prostorija. Publika se kreće kroz prostor, prateći likove koji se razvijaju u različitim pravcima tokom predstave.
Andrea Ržaničanin je podelila svoje iskustvo govoreći o tome kako je predstava predstavljala novo i čudno iskustvo za nju. Priznala je da je bilo lakše ući u lik zbog interaktivne prirode predstave. „Pozvani smo na kasting, tražilo se od nas i da pevamo i nismo ni znali šta se dešava. Kada smo videli celu tu kuću koja se prostire na dva sprata, shvatili smo da je sve prostor pozorišta, bez klasičnih kulisa,“ rekla je Ržaničanin.
Ona je opisala kako je imerzivno pozorište pružilo osećaj kao da su se našli na filmskom setu, čime je dodatno olakšalo njihovu glumačku interpretaciju. „Tanka granica između pozorišta i filma u ovom slučaju ukazuje na to da smo kao glumci slobodniji da istražujemo svoje likove bez potrebe da brišemo četvrti zid,“ dodala je.
Ceo razgovor sa Ana Bunjak i Andreom Ržaničanin o „Lucidity Triptych“ i imerzivnom pozorištu može se pogledati u videu koji prati ovaj tekst. Ova vrsta pozorišne umetnosti otvara nove mogućnosti za kreativno izražavanje i interakciju sa publikom, stvarajući jedinstvena iskustva koja ostavljaju snažan utisak.
Imerzivno pozorište se razvija kao trend koji privlači sve više umetnika i gledalaca, jer omogućava direktnu interakciju i emocionalno povezivanje sa likovima i radnjom. Ovaj oblik pozorišta pruža priliku posetiocima da postanu deo priče, što ih čini aktivnim učesnicima u umetničkom delu. Kroz ovu vrstu pozorišta, granice između umetnosti i stvarnosti postaju nejasne, čime se stvara nova dimenzija umetničkog doživljaja.
„Lucidity Triptych“ je samo jedan od primera kako imerzivni teatar može da transformiše tradicionalne predstave i da obogati kulturnu scenu. Ova predstava ne samo da izaziva tradicionalne konvencije postavljene u pozorištu, već i inspiriše nove generacije umetnika da istražuju i razvijaju nove forme izražavanja.
Publika koja se odluči za imerzivno pozorište često izlazi iz predstava sa osećajem da su učestvovali u nečemu jedinstvenom i nezaboravnom, što im omogućava da se povežu sa umetnošću na dubljem nivou. U ovom svetu, publika nije samo posmatrač, već i aktivni učesnik, što pruža veoma različit i uzbudljiv način doživljavanja pozorišne umetnosti.
Kako se imerzivno pozorište nastavlja razvijati, očekuje se da će privući još više pažnje i interesovanja, kako umetnika, tako i publike. Ovaj oblik umetnosti postavlja nove standarde i otvara vrata ka inovativnim načinima izražavanja i interakcije, čime se pozorište kao celina obogaćuje i transformiše na načine koji su do sada bili nezamislivi.
