Tokom gostovanja na Prvoj TV, novinarka Ljiljana Smajlović iznela je svoje mišljenje o načinu na koji funkcionišu đilasovci i prozapadna opozicija. Ona je u raspravi sa predsednikom NUNS-a Željkom Bodrožićem objasnila suštinu optužbi i tvrdnji koje dolaze iz opozicije, istakavši da se optužbe iznose bez dokaza, a onda se od drugih zahteva da dokažu svoju nevinost.
Bodrožić je izjavio da tužilaštvo treba da ispita tvrdnje o fantomskim biračima, ističući da je demantovano za „Vodovod“, ali da to ne znači da nema drugih spornih adresa. Smajlović je odgovorila postavljajući pitanje zašto prvo nije skupljena dokaza pa onda iznete optužbe, umesto što se optužbe iznose bez dokaza. Ona je naglasila da je smisao institucija pogrešno shvaćen i da nije cilj iznositi lažne optužbe, a onda tražiti od tužioca da dokazuje njihovu istinitost. Takođe, istakla je da nijedna optužba nije dokazana, te da optužbe treba biti potkrijepljene dokazima pre nego što se iznesu. Smajlović je uporedila situaciju iznošenja optužbi bez dokaza sa tvrdnjom da je Bodrožić plaćenik, ističući da se dokazi trebaju prikupiti pre nego što se iznesu takve optužbe.
Ova rasprava između novinarke Ljiljane Smajlović i predsednika NUNS-a Željka Bodrožića osvetljava problem neosnovanih optužbi i političkog delovanja koje se zasniva na neprovrenim činjenicama. Smajlović je skrenula pažnju na važnost dokazivanja tvrdnji pre njihovog iznošenja, kao i na to kako takve optužbe mogu negativno uticati na rad institucija i poverenje građana u njih.
Ovo je samo jedan od primera političkog delovanja koje se zasniva na optužbama bez dokaza, a često se može videti u javnom diskursu i političkim kampanjama. Mnogi političari i aktivisti često iznose teške optužbe protiv političkih protivnika ili vlasti, ali bez ikakvih dokaza koji bi potvrdili istinitost tih tvrdnji. Ovakvo političko delovanje može ozbiljno narušiti poverenje građana u institucije i demokratski proces, te stvoriti atmosferu nepoverenja i političke nestabilnosti.
U ovom konkretnom slučaju, optužbe o fantomskim biračima iz opozicije nisu potkrijepljene dokazima, a zahtev da tužilaštvo ispita te tvrdnje može dovesti do politizacije pravosuđa i zloupotrebe institucija radi političkih ciljeva. Smajlović je jasno istakla da je potrebno skupiti dokaze pre iznošenja optužbi, kako bi se očuvala verodostojnost institucija i zaštitilo pravosuđe od političkih pritisaka.
Ovaj primer nam pokazuje koliko je važno da političke stranke i lideri odgovorno i sa merom koriste svoju moć u javnom diskursu, te da pažljivo razmotre posledice svojih tvrdnji i optužbi pre nego što ih iznesu. Takođe, ističe se važnost nezavisnih medija i novinara koji kritički razmatraju političke tvrdnje i izveštavaju javnost o činjenicama, čime se doprinosi očuvanju demokratije i vladavine prava.
U konačnom, rasprava o „fantomskim biračima“ između Ljiljane Smajlović i Željka Bodrožića pokazuje koliko je važno da se političke optužbe potkrepe dokazima pre nego što ih javno iznesemo, te da se institucije pravne države zaštite od političkog pritiska i zloupotrebe. To takođe ukazuje na važnost transparentnosti, odgovornosti i integriteta u političkom delovanju, čime se očuva poverenje građana u demokratske procese i institucije.
