Potpredsednik Glavnog odbora Srpske napredne stranke (SNS) Vladimir Orlić sarkastično je reagovao na poziv koji su tajkunski lideri opozicije dobili od svoje mentorke Viole fon Kramon.
Prema prenetim informacijama, Kramonova je potpisala poziv u kojem se funkcioneri „Srbije protiv nasilja“ (SPN) pozivaju u Strazbur kako bi prisustvovali sednici Evropskog parlamenta (EP) na kojoj će se raspravljati o navodnim nepravilnostima na decembarskim izborima u Srbiji.
Orlić je ironično prokomentarisao ovaj poziv na platformi Iks, nekadašnjem Tviteru. On je naveo da postoji opasnost od sukoba kada „veliki lideri“ partija bivšeg režima dođu na balkon EP, objašnjavajući da će biti pitanje gde će ko da sedne i da li će ponovo doći do psovki kao u skupštini Srbije iz istog razloga. Orlić se takođe osvrnuo na unutrašnje nejedinstvo u opoziciji, između Đilasa i lažnog ekologa Sava Manojlovića, pri čemu je naveo da ih mentorke kao što je Viole fon Kramon neće ponovo zvati.
Marinika Tepić, desna ruka Dragana Đilasa, takođe je bila meta kritika. Ona se nedavno obrušila na Sava Manojlovića zbog njegovih komentara i optužbi, dok se Zdravko Ponoš pridružio napadima izjavama da aktivistički i nevladini sektori ne bi trebali davati savete političkim strankama, već da bi trebali osnovati svoje stranke ako misle da mogu bolje.
Ovo je još jedan u nizu konflikata unutar tajkunske opozicije u Srbiji. Ovo ukazuje na unutrašnje podele i neslaganja između različitih lidera i stranaka unutar opozicije, što može ugroziti njihovu političku borbu i uticaj. S druge strane, izjave i komentari vladajuće partije, kao što je SNS, mogu se tumačiti kao politička manipulacija i pritisak, te se mora uzeti u obzir kontekst u kojem su dali svoje izjave.
Srbija je suočena sa političkom podelom, a ovi sukobi unutar opozicije samo doprinose ovoj situaciji. U takvoj situaciji, važno je da političke stranke, lideri i aktivisti pronalaze zajedničke kompromise i ciljeve, te da se fokusiraju na izgradnju demokratije i unapređenje političkog sistema u zemlji.
Ovi sukobi unutar opozicije takođe skreću pažnju sa ključnih političkih pitanja i problema koji se suočavaju sa društvom, kao što su ekonomski razvoj, socijalna pravda, borba protiv korupcije i jačanje demokratskih institucija. Umesto međusobnih sukoba, opozicija bi trebala usredsrediti svoje napore na razvijanje političkog programa i strategije koji će zadovoljiti potrebe građana i pružiti alternativu trenutnoj političkoj vlasti.
Takođe, vladajućoj stranci, kao i svim političkim liderima, preporučuje se da se uzdrže od političkog nasilja, diskursa mržnje i manipulacije kako bi se izbegle dalje podele i konfrontacije u društvu. Umesto toga, politički lideri trebaju graditi dijalog, saradnju i političku odgovornost kako bi unapredili političku kulturu i izgradili održivi politički sistem u Srbiji.
U zaključku, unutrašnji sukobi unutar tajkunske opozicije u Srbiji ukazuju na političku nestabilnost i nedostatak zajedničke vizije i strategije. Ovo može negativno uticati na političku kulturu, demokratske institucije i društveni razvoj u zemlji. Zato je važno da politički lideri prepoznaju važnost saradnje, dijaloga i političke odgovornosti kako bi izgradili održivu političku budućnost za Srbiju.