Princeza Jelisaveta Karađorđević je nedavno dala intervju za Tanjug, u kojem je istakla svoj trud da rehabilituje lik svog oca, kneza Pavla Karađorđevića, u javnosti. Ona je naglasila da se već 30 godina bori da ljudi razumeju ko je bio njen otac, kakav je bio lider i koliko je voleo Srbiju. Kneza Pavla su mnogi smatrali izdajnikom zbog njegovih odluka tokom Drugog svetskog rata, ali Jelisaveta veruje da je on bio najbolji vođa koji je ikada postojalo i da ga i dalje ignorišu.
Knez Pavle je postao knez-namesnik nakon ubistva kralja Aleksandra 1934. godine, kada je prestolonaslednik Petar II bio maloletan. Njegova odluka da Jugoslavija pristupi nacističkom Trojnom paktu 1941. godine bila je predmet kritike, no Jelisaveta tvrdi da su Englezi urgirali na ulazak Jugoslavije u rat, a da su „naši glupi generali primili puno novca“ kako bi to ostvarili. Ona je takođe izrazila nezadovoljstvo istorijom koja se uči u školama, naglašavajući da deca ne znaju šta se zaista dogodilo između dva svetska rata.
Jelisaveta je odrasla u izgnanstvu, a njen život u Keniji bio je obeležen nostalgijom i osećajem usamljenosti. Kada se 1985. godine vratila u Keniju, prisetila se života u šatoru, gde su prolazile žirafe i divlje svinje. Izjavila je da je putovanje po svetu stvorilo osećaj da ne pripada nigde, ali i da pripada svuda. Iako se dobro oseća u komunikaciji sa ljudima, ne može se identifikovati kao Engleskinja ili Francuskinja.
Karađorđević je istakla da su u Beogradu i Srbiji prema njoj uvek bili ljubazni i da je uvek želela da se vrati u Jugoslaviju, zemlji u kojoj je njena porodica bila proglašena državnim neprijateljima. Zahvaljujući svom trećem suprugu, nekadašnjem premijeru Perua, Manuelu Uljoi Elijasu, dobila je vizu za boravak u Jugoslaviji 1987. godine. Prilikom povratka, Jelisaveta se setila trenutaka kada je njena porodica bila primorana da napusti zemlju 1941. godine, a povratak u Beograd bio je emotivan trenutak za nju.
U razgovoru sa Tanjugom, Jelisaveta je takođe spomenula svoj odnos sa britanskim kraljem Čarlsom III, sa kojim je u prijateljskim odnosima. Kraljica Elizabeta II je, prema njenim rečima, učinila veliku gestu nakon smrti njenog brata Nikole 1954. godine, kada je tražila da se istraže okolnosti njegove smrti, koja je bila sumnjiva. Jelisaveta je čuvala dosijee vezane za tu nesreću i ukazala na to da nije bilo dokaza o ubistvu.
Jelisaveta se prisetila svog vremena u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je poznala predsednika Džona Kenedija. Ona je istakla kako je bio veoma zainteresovan za istoriju Jugoslavije i njenu porodicu, što je za nju bilo iznenađujuće, s obzirom na to da Amerikanci često nisu zainteresovani za istoriju i geografiju. Takođe je govorila o Kenedijevoj supruzi, Žaklini, ističući njen ukus i eleganciju.
Na kraju, princeza Jelisaveta je podelila svoja iskustva sa poznatim ličnostima, uključujući glumca Ričarda Bartona, koji je, prema njenim rečima, bio šarmantan, ali je patio od problema s alkoholom. Ona je naglasila koliko joj je važno da se istina o njenom ocu i njenoj porodici prenese na buduće generacije, kako bi se razumeli važni trenuci iz istorije Jugoslavije.
