Bankarski gigant „Bank of Amerika“ predviđa da će se cena nafte marke brent povećati na 120 dolara po barelu, što bi moglo ozbiljno uticati na globalno tržište nafte i goriva. Ova prognoza dolazi usled globalne energetske krize i naglog skoka cena gasa i uglja širom sveta. Banka ističe da bi rast potražnje za benzinom, dizelom i gorivom za avione, zajedno sa ograničenjima kapaciteta za preradu, mogao još više ubrzati rast cena nafte u 2022. godini.
Američki bankarski gigant „Bank of Amerika“ predviđa da će cena nafte marke brent dostići 120 dolara za barel, piše Blumberg, pozivajući se na banku.
– Bank of Amerika očekuje da do kraja juna 2022. godine cena nafte marke brent poraste do 120 dolara za barel – javila je agencija.
Kako navodi banka, globalna energetska kriza dovela je do naglog skoka cena gasa i uglja u celom svetu, što je ubrzalo povratak cena naftnih fjučersa kojim se trguje na berzama u Londonu i Njujorku na raniji nivo.
Pored toga, prema podacima Blumberga, banka objašnjava da bi rast potražnje za benzinom, zajedno sa dizelom i gorivom za avione, u kombinaciji sa ograničenjima kapaciteta za preradu moglo dodatno da ubrza rast naftnih cena u 2022. godini.
Bank of Amerika ulazi u „veliku četvorku“ američkih banaka zajedno sa „Sitigrupom“, „DžiPi Morgan Čejs“ i „Vels Fargom“.
Ova prognoza cene nafte na 120 dolara za barel je predstavljena kao deo šireg izveštaja banke o globalnom tržištu roba, uključujući metale, poljoprivredne proizvode, energente i druge sirovine.
U svetlu ove prognoze, investitori, proizvođači i potrošači širom sveta moraju biti spremni na moguće promene u cenama i dostupnosti nafte i drugih goriva. Očekuje se da bi to moglo imati ozbiljne posledice na cene proizvoda i usluga širom sveta, kao i na globalnu ekonomiju.
Nedavni nagli skok cena gasa i uglja širom sveta već je prouzrokovao probleme u snabdevanju energijom i povećao troškove proizvodnje za mnoge kompanije, što se odražava na potrošače kroz povećanje cena energenata i drugih proizvoda i usluga. Ova situacija dodatno je komplikovana ograničenjima kapaciteta za preradu nafte i drugih goriva, što dodatno usporava snabdevanje i utiče na cene.
Uzimajući u obzir ove faktore, moguće je da bi prognozirani rast cena nafte na 120 dolara za barel mogao dodatno pogoršati postojeću globalnu energetsku krizu, što bi izazvalo ozbiljne posledice za ekonomiju i život ljudi širom sveta.
S obzirom na to da su nafta i drugi energenti ključni resursi za privredu i svakodnevni život, svako povećanje cena i smanjenje dostupnosti može imati ozbiljan uticaj na tržišta i životne uslove ljudi.
U svetlu ovih prognoza, države, kompanije i potrošači moraju preduzeti odgovarajuće mere kako bi se pripremili za moguće promene na tržištu energenata i minimizirali njihove negativne efekte.
Ovo uključuje razvoj i primenu efikasnijih strategija za snabdevanje energijom, diverzifikaciju izvora energije, povećanje energetske efikasnosti, kao i promociju obnovljivih izvora energije i održivih energetskih tehnologija. Takođe je neophodna bolja saradnja među zemljama kako bi se osigurala stabilnost i održivost globalnog snabdevanja energijom.
Ove prognoze takođe ukazuju na potrebu za brzim usvajanjem mera za smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i prelazak na čistije i održivije izvore energije. Ovo uključuje ulaganje u obnovljive izvore energije, kao što je solarna i vetro energija, kao i tehnologije za skladištenje i distribuciju energije.
Osim toga, ove prognoze mogu podstaći i veći fokus na energetsku efikasnost i smanjenje potrošnje energije u svim sektorima, uključujući industriju, transport, domaćinstva i javne institucije.
U krajnjem slučaju, ove prognoze cene nafte ukazuju na potrebu za sveobuhvatnom strategijom za tranziciju ka održivijem i otpornijem energetskom sistemu koji može da odgovori na izazove globalne energetske krize i doprinese smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i ublažavanju klimatskih promena.
