Milka i Stevan Bandur su roditelji Mihajla Bandura, mladića koji je poginuo na Kosovu pre 25 godina. Njihova tuga je večna, nepresušna, jer su izgubili svog sina jedinca u odbrani otadžbine. Stevan priznaje da su 12 godina krili istinu o smrti svog sina jer su strahovali od posledica optužbi za ratne zločine. Konačno, 2014. godine priznato je da je izvršena agresija na SRJ. Mihajlo je poginuo na Veliki četvrtak, u bici na Drenici zajedno sa svojim saborcima. Identifikovanje tela je bilo mučno, saznali su da je njihov sin poznat po sraslim prstima na nogama.
Milka Bandur se seća kako bi je sin mazio po kosi kada bi bila tužna. Ona veruje da će se ponovo sresti sa svojim sinom. Stevan objašnjava kako je Mihajlo, predosećajući svoju smrt, poveo grupu vojnika u molitvu u Manastir Devič pre nego što je poginuo. Porodica Bandur je preživela strahote u Sisku tokom devedesetih godina, i otkrila je zlo koje je zadesilo mnoge Srbe u tom periodu. Uprkos svemu, nisu znali da je u Sisku postojao logor za decu sve dok nisu slučajno saznali od jednog logoraša na moru.
Milka i Stevan žive okovani tugom, ali se bore da održe uspomenu na svog sina i njegovu žrtvu. Njihova priča je potresna i puna bola, ali nosi sa sobom i poruku nade i vere. Cela njihova sudbina je obeležena ratom, gubicima i traumama, ali i ljubavlju i sećanjem na njihovog voljenog sina. Nakon 25 godina, njihova priča i dalje dira srca mnogih i podseća nas na važnost sećanja, poštovanja i ljubavi prema onima koji su dali svoje živote za svoju zemlju.
