Naučnici otkrivaju tajnu rimskog vina
Iz moderne, naučne perspektive, vino koje su pili Rimljani često se smatra nekonzistentnim, loše napravljenim i veoma neprijatnim pićem.
Tvrdilo se da su rimski vinari maskirali mane svog proizvoda dodajući začine, biljke i druge sastojke svježoj širi, piše Dmitrij Van Limbergen, postdoktorand sa Univerziteta u Gentu, za The Conversation.
„Međutim, naše istraživanje pokazalo je da to možda nije slučaj: nedavna studija zemljanih posuda korišćenih u fermentaciji vina, i antičkog i savremenog, dovela je u pitanje tradicionalni pogled na ukus i kvalitet rimskog vina, pa se vjeruje da su neka mogu da pariraju vinima današnjice“, naveo je on.
Mnoge predrasude o rimskom vinu posljedica su jedne od glavnih karakteristika: fermentacije u glinenim posudama dolijama, dodaje. Veliki vinski podrumi sa stotinama ovih posuda pronađeni su širom nekadašnje Rimske imperije, ali do sada niko nije obratio pažnju detaljno na njihovu ulogu u proizvodnji vina.
„U našem istraživanju uporedili smo rimske dolije sa tradicionalnim gruzijskim posudama, koje se nazivaju kvevri, a koriste se i danas. Ovaj tradicionalni proces, koji je dobio status zaštićenog od strane Uneska 2013, i sličnosti gruzijskih i rimskim procesa, uz arheološka znanja i ono što se navodi u antičkim tekstovima, pokazali su da su dvije vrste vina bile slične kada je riječ o ukusu i aromama. Rezultat je objavljen u žurnalu Antiquity. Za razliku od metalnih ili betonskih posuda koje se koriste danas, glinene posude propuštaju vazduh tokom procesa fermentacije. Taj kontakt je, doduše, ograničen unutrašnjim premazom. U Rimu je to bila smola, u Gruziji je vosak. Ovaj kontrolisani ulazak vazduha čini vina sjajnim, sa biljnim, orašastim i voćnim ukusima“, navodi Van Limbergen.
Važan je, dodaje, i oblik posude, koja je okrugla, nalik ljusci jajeta, što dovodi do balansiranijih i ukusom bogatijih vina.
Zakopavanjem posuda u zemlju, vinari su kontrolisali temperaturu i pružali stabilno okruženje za vino i proces fermentacije.
„U nekim delovima Evrope danas, uključujući tu i Francusku i Italiju, moderni vinari oživljavaju ove antičke metode da naprave nova vina iz glinenih posuda“, naveo je Van Limbergen, prenosi Telegraf.
