Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je najavio da će se na dnevnom redu Generalne skupštine UN uskoro naći rezolucija o genocidu u Srebrenici. Vučić je također najavio svoje angažovanje u razgovorima sa liderima afričkih zemalja i zemalja koje su važne za pitanje Kosova. Rezolucija, koju kopredsedavaju Nemačka i Ruanda, predviđa da 11. jul postane „Međunarodni dan promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici“ i osuđuje negiranje genocida.
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je da bi usvajanje rezolucije praktično značilo da bi srpski narod bio definisan kao genocidan. Srbija se također bori za sprečavanje potencijalnog članstva Kosova u Savetu Evrope, a formiran je poseban tim koji će se suprotstaviti ovoj inicijativi.
Diplomata u penziji Zoran Milivojević kaže da Srbija ima interes da se tema genocida vrati u politički i geopolitički kontekst. On ističe da je važno izneti stavove Srbije u vezi sa ovim pitanjem. Druga diplomatska borba stoji pred Srbijom u vezi sa prijemom Kosova u Savet Evrope. Milivojević ističe da odluka zapada da gura ovo pitanje dovodi u pitanje vrednosti Saveta Evrope.
Srećko Đukić, član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, ističe da srpska diplomatija nije adekvatno reagovala na ovu situaciju. On smatra da će Kosovo imati većinu glasova u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope te da će glasanje biti kao politički presedan. Đukić naglašava da dominira geopolitika nad vrednostima Saveta Evrope.
Ova situacija postavlja Srbiju pred niz problema na spoljnopolitičkom planu, sa angažovanjem zvaničnog Beograda u odbrani interesa srpskog naroda i stabilnosti regiona. Očekuje se da će odluke koje budu donete imati veliki uticaj na međunarodne odnose Balkana i Evrope.
