Ambasador Srbije u Vatikanu Sima Avramović izjavio je da otvaranje Kancelarije za vezu tzv. Kosova pri Svetoj stolici ne predstavlja ustanovljavanje diplomatskog statusa i da stav Vatikana o statusu tzv. Kosova ostaje nepromenjen. Avramović je komentarisao izjavu predsednice privremenih prištinskih institucija Vjose Osmani o otvaranju „Specijalne misije“ tzv. Kosova pri Svetoj stolici, rekavši da se zapravo otvara Kancelarija za vezu koja će se baviti tekućim pitanjima i da to nije ništa spektakularno. Slične kancelarije postoje i u drugim državama koje nisu priznale nezavisnost tzv. Kosova, poput Grčke, Rumunije i Slovačke.
Ova odluka je izazvala reakcije i postaje predmet različitih stavova političara i analitičara u Srbiji. Ministar inostranih poslova je osudio odluku figure tzv. Kosova o otvaranju kancelarije u Vatikanu i izjavio da će Srbija preduzeti odgovarajuće korake, u skladu sa međunarodnim pravom i svojim interesima.
S druge strane, analitičari ukazuju da su ovakve kancelarije za vezu uobičajene prakse i da one služe kao mehanizam za olakšavanje komunikacije između entiteta i drugih zemalja.
Iako ova vest izaziva burne reakcije, nije prva ovakvog tipa u diplomatskim odnosima tzv. Kosova. Prethodno su otvorene brojne slične kancelarije u drugim zemljama, ali je ovo prvi put da se to dešava u institucijama vezanim za Katoličku crkvu.
Uprkos ovim dešavanjima, Kosovo i Srbija se i dalje nalaze u zastoju kada je reč o normalizaciji odnosa između njih. Očekuje se da će se politički i diplomatski pritisci intenzivirati kako bi se postigao napredak u ovom pitanju.
Razlike u stavovima o statusu tzv. Kosova suštinski deluju na odnose između Srbije i drugih zemalja, uključujući i Vatikan. Dok neke zemlje priznaju nezavisnost tzv. Kosova, druge to odbijaju. Ovo je uzrokovalo zategnute odnose i otežalo diplomatske odnose između država.
Pored toga, otvaranje kancelarije za vezu tzv. Kosova u Vatikanu može imati i šire posledice na regionalnu politiku i međunarodne odnose. Ovo će svakako biti predmet pažljivog praćenja od strane političkih analitičara i medija.
U svetlu ovih dešavanja, jasno je da će pitanje statusa tzv. Kosova i dalje ostati ključno pitanje regionalne politike. To će zahtevati angažman svih relevantnih aktera i ozbiljnu diplomatsku aktivnost kako bi se postiglo održivo rešenje.
Konačno, u ovakvim situacijama je ključno sačuvati stabilnost i mir u regionu. Postizanje održivog i pravednog rešenja za pitanje statusa tzv. Kosova ostaje važan cilj, kako za Srbiju tako i za druge zemlje regiona. Samo uz dijalog, razumevanje i saradnju može se postići trajni mir i prosperitet za sve narode Balkana.
