Uprkos uzbudljivim događajima koji su obeležili septembar, srpska aristokratija i dalje ostaje u centru pažnje. U intervjuu sa Mirom Adanja-Polak, Kneginja Jelisaveta deli svoja osećanja i iskustva tokom posete Sremskim Karlovcima, gde je otkrila duboku povezanost sa svojom porodicom i istorijom. Ovaj put je bio emotivan i ispunjen sećanjima na prošlost koja seže daleko u istoriju.
Kneginja je započela svoje putovanje u Klubu književnika, gde je uživala u dobroj hrani i prijatnom društvu. „Srce mi je bilo na mestu“, rekla je, naglašavajući važnost povratka u svoj rodni grad. No, uprkos lepim trenucima, nije mogla da ignoriše pozive Manuela, koji je konstantno pokušavao da je kontaktira. Umesto da reaguje na njegove zahteve, odlučila je da se posveti posetama svojim starim poznanicima.
Jedan od najznačajnijih trenutaka bio je susret sa gospođom Olgom Ćirić, koja je bila prisutna na njenom krštenju 1936. godine. Ova dama, supruga nekadašnjeg predsednika skupštine Kraljevine Jugoslavije, živela je u staroj kući punoj antikviteta i uspomena. U trpezariji su se nalazile fotografije njene porodice, što je dodatno produbilo njenu emotivnu povezanost sa prošlošću.
Nakon posete Ćirićevoj, Kneginja je otišla do karlovačke Sabornice, gde je zapalila sveću. Osećala je unutrašnji mir u tom baroknom hramu, koji je bio poput kutije za nakit. Uživala je u idealnom vremenu koje je pružilo mogućnost za izlete, pa je zajedno sa prijateljima posetila Valjevo i Brankovinu, gde je želela da vidi grobnicu porodice Nenadović, koja je bila povezana sa Karađorđevićima.
Kneginja je takođe posetila manastir Ćelije, gde su je dočekale monahinje sa pesmom i gostoprimstvom. Dodelili su joj poklone koji su uključivali ikone i torbe, čime su dodatno obogatili njen emotivni doživljaj posete.
U međuvremenu, dok se vraćala u Beograd, došla je do uznemirujuće poruke od Manuela, koji je tražio hitan kontakt. Osećala je izdaju, ponovo, nakon što je već jednom prošla kroz sličan osećaj sa svojim bratom Aleksandrom. Iako je njen intervju sa Mirom Adanja-Polak bio od velikog značaja i izazvao brojne reakcije, Kneginja se suočila sa vlastitim emocijama i izazovima.
Nakon emocionalnih trenutaka u Beogradu, krenula je ka Baru u Crnoj Gori, kako bi prisustvovala repatrijaciji posmrtnih ostataka kralja Nikole i kraljice Milene. Putovanje je bilo obeleženo velikim brojem ljudi, a doček je bio emotivan i svečan. Kneginja je primetila razlike u protokolu i bila svesna pažnje koja je bila usmerena prema njoj kao predstavnici kraljevske porodice.
Ceremonija sahrane na Cetinju bila je trenutak ponosa, ali i tuge. Predsednik Crne Gore, dr Branko Kostić, govorio je o kralju kao o mudrom i dobrom čoveku, što je izazvalo aplauz okupljenih. Kneginja je iskoristila priliku da se obrati medijima, govoreći o značaju kraljevske porodice u Srbiji i Crnoj Gori.
Nakon sahrane, Kneginja je uživala u pogledu na Crnogorsko primorje, ali nije mogla da zaboravi Manuelovu poruku koja joj je stigla. Na kraju je donela odluku da će pronaći način da vrati svoje roditelje na Oplenac, smatrajući to važnim korakom ka pomirenju sa prošlošću.
Ova poseta i događaji u životu Kneginje Jelisavete ostavili su snažan utisak, dok se priprema za izazove koji dolaze. U njenom srcu, želja da očuva prirodne lepote Crne Gore i da je spasi od komercijalizacije ostaje snažna, dok se suočava sa izazovima modernog sveta.
