Nakon što je prošlo deset meseci od monstruoznog ubistva Andrije Čikića u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, majka žrtve, Suzana Čikić, izjavila je da roditelji ubice, Miljane Kecmanović, nisu izrazili saučešće porodici Čikić. Saučešće je gest empatije i podrške u teškim trenucima, a Čikićeva porodica nije dobila ovu gestu podrške ni od samog ubice ni od njegove porodice. Izjava saučešća stigla je tek nakon deset meseci, preko advokata, što je izazvalo sumnju u iskrenost iste. Čikić je izrazila razočaranje što nije dobila direktno saučešće od porodice Kecmanović, posebno imajući u vidu da je ubica u pritvoru, dok je Miljana Kecmanović slobodna i imala je priliku da izrazi saučešće.
Suzana Čikić je istaknula da je porodica Kecmanović izostala sa osnovnom ljudskom gestom saučešća, koja bi pokazala da se kaju zbog strašnog događaja i da su saosećajni prema njihovoj patnji. Kao majka jedne od žrtava, ona je izrazila razumevanje prema hrabrosti advokata kada je izrazila saučešće, ali istovremeno naglasila da je to gest koji bi trebalo da bude neposredan i iskren, a ne izraz preko medija. Nakon ovog gesta, nije bilo daljih kontakata ni izraza saučešća, što je Suzanu Čikić navodi na zaključak da porodica Kecmanović nije pokazala iskreno saosećanje.
Čikić je naglasila da bi očekivala da ubica i njegova porodica, posebno dok je u pritvoru, pokušaju da izraze saučešće ili bar pokažu neki vid kajanja za ono što se dogodilo. Ipak, nakon deset meseci od tragedije, to se nije dogodilo, što je dodatno povredilo porodicu Čikić. Suzana je istakla da bi ona, da se nalazi u istoj situaciji, sigurno pokušala da izrazi saučešće ili pokajanje na neki način, makar putem advokata ili posrednika.
Ceo slučaj ubistva Andrije Čikića u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ potresao je javnost u Srbiji i izazvao brojne reakcije. Ovaj tragični događaj ostavio je dubok trag na porodicu Čikić, ali i na celu zajednicu u kojoj se desio. Očekivanja da će porodica ubice izraziti saučešće ili pokajanje za ono što se dogodilo su bila prisutna, ali nažalost, nisu se ostvarila. Suzana Čikić je otvoreno govorila o osećanjima i reakcijama koje su izostale od strane porodice Kecmanović, ističući važnost empatije i podrške u teškim trenucima gubitka voljenih osoba.
Monstruozno ubistvo dečaka u osnovnoj školi je potreslo celu zajednicu i ostavilo dubok trag na porodice žrtava. Izostanak gesta saučešća od strane porodice ubice nije samo propust u ljudskoj etici, već je dodatno povredio porodicu žrtve i izazvao osećaje razočaranja i tuge. Suzana Čikić je hrabro iznela svoja osećanja i reakcije na ovu situaciju, ističući važnost saosećanja i podrške u vremenima gubitka i boli.
Ovaj slučaj nas podseća na važnost empatije i ljudskosti u teškim trenucima, kao i na to koliko je važno pružiti podršku i utehu onima koji su pogođeni tragedijom. Bez obzira na okolnosti i sukobe koji su možda postojali u prošlosti, gest saučešća može imati moć da ublaži bol i donese osećaj zajedništva i razumevanja. Suzana Čikić nam je svojim iskrenim i otvorenim rečima skrenula pažnju na važnost empatije i saosećanja, i podsetila nas na to koliko su ljudski gestovi podrške važni u teškim vremenima.
