Kina će od 10. marta uvesti dodatne carine u rasponu od 10 do 15 procenata na određene proizvode iz Sjedinjenih Američkih Država, kao odgovor na nove američke tarife, saopštilo je danas Ministarstvo finansija Kine. Ova odluka dolazi kao direktan odgovor na dodatnih 10 procenata carina koje su Sjedinjene Američke Države uvele na kineske proizvode, a koje su stupile na snagu u ponoć po istočnom vremenu.
Prema izveštaju „NBC News“, Kina je najavila da će preduzeti protivmere kako bi odlučno zaštitila svoja prava i interese. Ove carine koje su uvele Sjedinjene Američke Države dodaju se na one koje je američki predsednik Donald Tramp uveo na sve kineske uvozne proizvode 4. februara, pozivajući se na međunarodnu trgovinu fentanilom i hemikalijama za ilegalne droge, koje često potiču iz Kine.
Kina, koja je jedan od najvećih trgovinskih partnera SAD-a, prvo je reagovala na uvođenje carina najavom sopstvenih taksi na proizvode iz SAD-a, koje uključuju ugalj, tečni prirodni gas, sirovu naftu i poljoprivredne mašine. Ova ekonomska napetost između dve zemlje može dodatno pogoršati već postojeće tenzije u bilateralnim odnosima.
Kineski zvaničnici su istakli da su dve zemlje do sada sarađivale na borbi protiv droga i postigle značajne rezultate. Oni su dodali da SAD koriste fentanil kao izgovor za uvođenje dodatnih carina na kineske proizvode. Portparol Ministarstva trgovine Kine je izjavio: „Ove tarife neće rešiti unutrašnje probleme SAD-a i ometaće ekonomsku i trgovinsku saradnju Kine i SAD-a, kao i normalni međunarodni trgovinski poredak.“
Ova situacija ukazuje na sve veću trgovinsku napetost između Kine i Sjedinjenih Američkih Država, koja se proteže na više frontova. Američka administracija je sve više fokusirana na sprečavanje uvoza proizvoda koji bi mogli biti povezani sa ilegalnim drogama i drugim problemima, dok Kina smatra da su američke mere nerazumne i štetne.
Kina je već najavila da će odgovoriti na američke tarife kroz sopstvene carinske mere. Očekuje se da će ovo dodatno pogoršati odnose između dve najveće svetske ekonomije. Analitičari smatraju da bi ova trgovinska ratovanja mogla imati dugoročne posledice po globalnu ekonomiju, s obzirom na to da su SAD i Kina ključni akteri u međunarodnoj trgovini.
Uz sve to, postavlja se pitanje kako će ova situacija uticati na potrošače u obe zemlje. Uvođenje visokih carina može dovesti do povećanja cena proizvoda na tržištu, što bi moglo umanjiti kupovnu moć građana. Takođe, preduzeća koja zavise od uvoza ili izvoza između Kine i SAD-a mogu se suočiti sa ozbiljnim ekonomskim problemima.
S obzirom na sve veći pritisak na trgovinske odnose, analitičari upozoravaju da bi ovo moglo dovesti do daljih eskalacija u budućnosti. Obema stranama će biti potrebno da pronađu rešenje koje će omogućiti stabilnost i saradnju u međunarodnoj trgovini.
S obzirom na sve ove okolnosti, međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj situacije, nadajući se da će se strane uspeti dogovoriti kako bi izbegle dalju eskalaciju trgovinskog sukoba. Diplomatski putevi bi mogli biti ključni u rešavanju ovog problema, ali trenutno izgleda da su tenzije na najvišem nivou u poslednjih nekoliko godina.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da trgovinski odnosi između Kine i SAD-a imaju široke posledice na globalnu ekonomiju, i da će bilo kakva promena u tim odnosima uticati na mnoge druge zemlje širom sveta. Kroz dijalog i saradnju, moguće je pronaći rešenja koja će zadovoljiti interese obe strane i omogućiti napredak na polju međunarodne trgovine.
