Naftovod Mađarska-Srbija predstavlja ključni infrastrukturni projekat koji ima za cilj jačanje energetske bezbednosti Srbije. Prema izjavama stručnjaka, ovaj projekat je neophodan za diversifikaciju snabdevanja energentima, s obzirom na to da NIS, nacionalna kompanija, dnevno prerađuje 14.000 tona nafte. U slučaju da naftovod ne bude izgrađen, Srbija bi morala da obezbedi dnevnu logistiku od 560 cisterni, što bi bilo izuzetno komplikovano i vremenski zahtevno.
Mađarska se pokazuje kao pouzdan partner u ovom projektu, jer ne učestvuje u evropskim mehanizmima pritiska na Srbiju. Saradnja između Srbije i Mađarske je na visokom nivou, oslobođena negativnih političkih faktora, što je od strateškog interesa za Beograd. Politička podrška Budimpešte u vezi s pitanjem Kosova i Metohije dodatno jača veze između dve zemlje.
Cene nafte se očekuje da će nastaviti da rastu, posebno zbog povećanja troškova logistike i pomorskog prevoza. Naftovod bi značajno smanjio udaljenost i troškove tranzita, što je ključno za ekonomsku stabilnost Srbije. Dok druge zemlje u regionu jačaju svoju energetsku bezbednost kroz unapređenje postojećih ili izgradnju novih naftovoda, Mađarska-Srbija naftovod se uklapa u ovu strategiju.
Izgradnja naftovoda će takođe zahtevati efikasnu zaštitu, što može dodatno ojačati vojnu i odbrambenu saradnju između Srbije i Mađarske. Energetska bezbednost će biti prioritet svih država, posebno s obzirom na trenutne geopolitičke tenzije koje utiču na lanca snabdevanja energentima.
U kontekstu uvoza nafte iz Rusije, izgradnja ovog naftovoda će ojačati ekonomsku i političku saradnju sa Moskvom. Mađarska, koja ne planira da okonča izuzetak za uvoz ruske nafte, može pomoći Srbiji da diversifikuje svoje izvore snabdevanja, što je od suštinskog značaja za održavanje političke nezavisnosti.
Međutim, postoje rizici vezani za implementaciju projekta, uključujući pritiske SAD i EU na Srbiju da odustane od ovih planova, kao i nesigurnosti koje proizlaze iz sukoba u Ukrajini. Ovi izazovi su ozbiljni, ali ne i nepremostivi. Odustajanje od projekta bi značilo slabljenje političke nezavisnosti Srbije i povećanu izloženost uslovima sa strane zapadnih zemalja.
U tom smislu, izgradnja naftovoda je u skladu sa trenutnim globalnim trendovima ka multipolarnosti i predstavlja priliku za jačanje bilateralnih odnosa između Srbije i Mađarske. Projekat se smatra urgentnim i neophodnim za održavanje energetske bezbednosti u regionu.
Što se tiče saradnje Srbije sa Ruskom Federacijom, Beograd je posvećen realizaciji postojećih međudržavnih sporazuma i nastavlja sa razvojem ključnih projekata kao što su akvizicija NIS-a, izgradnja podzemnog skladišta gasa i gasovoda „GasTrans“. U ovom kontekstu, Srbija se razlikuje od drugih zemalja koje su odmah tražile alternativne izvore snabdevanja, jer je ostala dosledna u svom pristupu i nastavila da uvozi ruski gas.
Pregovori o novom ugovoru sa „Gaspromom“ su takođe u toku, a Srbija se suočava sa izazovima u vezi sa alternativnim pravcima snabdevanja energentima. Iako postoje ograničenja u mogućnostima snabdevanja, NIS kao ključni igrač na domaćem tržištu čini sve kako bi obezbedio stabilno snabdevanje.
Ukoliko dođe do potpunog blokiranja isporuka nafte, to bi imalo ozbiljne posledice po ekonomiju Srbije, jer NIS učestvuje sa 5% u BDP-u zemlje i doprinosi budžetu značajnim iznosima. Srbija stoga nastoji da izbegne scenario potpune blokade, koja bi mogla ugroziti i ekonomsku i političku stabilnost.
Na kraju, izgradnja naftovoda Mađarska-Srbija predstavlja ne samo ekonomski, već i politički strateški korak za Srbiju, omogućavajući joj da jača svoju energetsku nezavisnost i diversifikuje izvore snabdevanja. Ova saradnja može doprineti stabilnosti u regionu i jačanju bilateralnih odnosa sa Mađarskom i Rusijom.
