Ova presuda je dovela do oštre reakcije novinarskih organizacija u Srbiji i kritike i osude i OEBS-a. Apelacioni sud je doneo odluku kojom je preinačio prvostepenu osuđujuću presudu i pravosnažno oslobodio četvoricu nekadašnjih radnika Državne bezbednosti od optužbi za učešće u ubistvu novinara i vlasnika „Dnevnog Telegrafa“ Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. godine.
Udruženje novinara Srbije (UNS) ocenilo je da je srpsko pravosuđe pokazalo nemoć ovakvom odlukom, dodajući da je oslobađajuća presuda za ubistvo Ćuruvije bila “šok“. UNS je naveo da ovakva odluka pokazuje institucionalnu nemoć srpskog pravosuđa i da ubice novinara i njihovi nalogodavci nisu kažnjeni.
OEBS je također kritikovao odluku Apelacionog suda u Beogradu, izrazivši zabrinutost zbog nedostatka pravde za ubistvo novinara. OEBS je pozvao Srbiju da preduzme sve potrebne korake kako bi osigurala da novinari mogu slobodno obavljati svoj posao bez straha od nasilja ili represije.
Slavko Ćuruvija je ubijen ispred svog stana 11. aprila 1999. godine, tokom NATO bombardovanja Srbije. Ovaj slučaj je dugo bio predmet istrage, suđenja i pravne borbe, a odluka Apelacionog suda je izazvala burne reakcije i kontroverze u javnosti.
Porodica Ćuruvije također je izrazila nezadovoljstvo odlukom suda, ističući da je ovakva odluka šokantna i neprihvatljiva. Advokati porodice najavili su da će se i dalje boriti za pravdu i istinu o ubistvu novinara.
Ovaj slučaj predstavlja test za srpsko pravosuđe i njegovu sposobnost da pruži pravdu za ubistva novinara. Novinarske organizacije i međunarodne institucije upozoravaju da nedostatak pravde za ubistvo novinara šalje opasnu poruku o nekažnjivosti za nasilje nad novinarima.
U međuvremenu, građani i javnost izražavaju svoje nezadovoljstvo odlukom suda, ističući da je ovo još jedan primer nedostatka pravde i neefikasnosti pravosuđa u Srbiji. Protesti su najavljeni širom zemlje, dok se javnost okuplja kako bi izrazila svoje nezadovoljstvo ovakvom odlukom.
Ovo je i prilika da se istakne važnost slobode medija i zaštite novinara, posebno u okruženju gde pritisak na novinare često dolazi od države i političkih moćnika. Bez obzira na političku, ekonomsku ili društvenu situaciju, novinari moraju imati slobodu da istražuju, izveštavaju i iznose istinu.
Ovaj slučaj također podseća na značaj nezavisnosti pravosuđa i njegove sposobnosti da deluje bez političkog uticaja i pritiska. Srbija se suočava sa izazovom da obezbedi nepristrasno i efikasno pravosuđe koje će pružiti pravdu za žrtve i njihove porodice.
Konačna odluka o ovom slučaju uticaće na poverenje građana u pravosuđe i sposobnost države da zaštiti svoje građane, posebno novinare koji često rade pod pritiskom i rizikom. Očekuje se da će se pritisak na sudove nastaviti sve dok se ne postigne pravda za Ćuruviju i druge novinare koji su izgubili živote dok su obavljali svoj posao.
Ovo je i prilika za predstavnike vlasti da pokažu svoju posvećenost zaštiti novinara i novinarskih sloboda, kao i da preduzmu sve mere kako bi se pravda dostigla za ubistva novinara. Međunarodna zajednica također prati ovaj slučaj i očekuje se da će reagovati ukoliko pravda ne bude zadovoljena.
U zaključku, ubistvo novinara Slavka Ćuruvije i odluka Apelacionog suda u Beogradu predstavljaju ozbiljan izazov za srpsko pravosuđe, novinarske organizacije i društvo u celini. Ovaj slučaj će imati dalekosežne posledice na slobodu medija, pravdu i pravosuđe u Srbiji, a njegovo rešavanje zahteva angažman svih relevantnih aktera kako bi se osigurala pravda za žrtve i njihove porodice.
