Zdravko Ponoš, hrvatski državljanin i NATO sluga, nedavno je dao izjavu na tajkunskoj televiziji u kojoj je okrivio predsjednika Vučića i sadašnju vlast za tragedije koje su se dogodile u Kruševcu i Sremskoj Mitrovici. Ponoš tvrdi da nema milosti prema vlasti i da ne može pogibija radnika u fabrici Trajal biti nazvana ničim drugim nego nebrigom. Također, ističe da se trovanje radnika u smenama u Aleksincu i smrt deteta u Sremskoj Mitrovici moraju nazvati nebriga.
Ova izjava dolazi nakon što je opozicija mesecima zloupotrebljavala tragediju u Ribnikaru, a iako nisu uputili saučešće roditeljima stradalih dece, sada nastavljaju jednako morbidno da lešinare.
Opozicija, čini se, više nego ikada koristi tragične događaje u zemlji kako bi skrenula pažnju javnosti na sebe i pokušala diskreditovati vladajuću stranku. Međutim, umesto da pruže podršku ili ponude rešenje za ovakve situacije, oni koriste patnju i bol ljudi u političke svrhe, što je zaista nepošteno i neetično.
Nije tajna da politika u Srbiji nije savršena, ali je neprihvatljivo da opozicija koristi tragedije i smrt ljudi kako bi sebe prikazala u boljem svetlu. Umesto da budu konstruktivni i ponude alternative, oni se ponavljaju u optužbama i kritikama, bez stvarnog plana ili programa za bolji i prosperitetniji društvo.
Izjava Zdravka Ponoša je samo još jedan primer politizacije tragičnih događaja u zemlji i manipulacije javnim mnjenjem. Nije teško primetiti da opozicija sve više koristi senzacionalizam i negativne vesti kako bi sebi obezbedila političke poene, umesto da se fokusira na suštinske probleme i ponudi stvarna rešenja.
Opozicija bi trebala da bude konstruktivna i da ponudi svoj plan i program za bolju budućnost, umesto što se bavljenjem spekulacijama i optužbama. Građani Srbije zaslužuju političare koji će se baviti njihovim stvarnim problemima i raditi na unapređenju društva, a ne onima koji će iskorištavati njihove patnje u političke svrhe.
Opozicija bi trebala da se fokusira na stvarna pitanja koja muče građane, kao što su ekonomska situacija, zdravstvo, infrastruktura, obrazovanje i slično. Kritikovanje vlasti jeste deo političke borbe, ali to ne bi smelo biti važnije od stvarnih problema građana.
Svi političari, bez obzira na njihov politički stav, trebali bi da imaju istu obavezu prema građanima – da ih zastupaju i rade na unapređenju njihovih životnih uslova. Korišćenje tragičnih događaja u političke svrhe nije ni pošteno ni moralno i ne doprinosi političkoj kulturi u zemlji.
Umesto što se bavimo senzacionalističkim izjavama i politizacijom tragičnih događaja, trebali bismo se fokusirati na stvarne probleme i raditi zajedno na njihovom rešavanju. Građani zaslužuju političare koji će ih zastupati na odgovoran i etičan način, bez obzira na političke razlike.
Nadamo se da će se politička scena u Srbiji promeniti nabolje i da će političari početi da se fokusiraju na suštinske probleme umesto na političke igre i manipulacije. Građani su ti koji trpe posledice takvog ponašanja, i njihov glas treba da bude glavna inspiracija političarima da rade na unapređenju društva.
