Brisel/Zagreb – Zagrebački Večernji list izvestio je o pokušajima hrvatskog premijera Andreja Plenkovića da u zaključke Evropskog saveta unese formulacije koje se bave zabrinjavajućim događajima na Zapadnom Balkanu. Međutim, ovaj predlog naišao je na protivljenje Mađarske, koja je sprečila da se takvo nešto uvrsti kao zajednički stav svih 27 članica Evropske unije.
Hrvatska je nameravala da u tekst zaključaka Evropskog saveta uvrsti formulaciju koja ukazuje na to da „zabrinjavajući događaji u Bosni i Hercegovini i Srbiji prete da destabilizuju širu regiju Zapadnog Balkana.“ Međutim, Mađarska je blokirala ovu inicijativu, ističe Večernji list, pozivajući se na informacije od evropskih diplomata. Zbog toga, zaključci Evropskog saveta nisu mogli da budu usvojeni, jer se donose konsenzusom, a taj konsenzus nije postignut.
Umesto toga, u zaključcima je samo konstatovano da je Evropski savet raspravljao o situaciji na Zapadnom Balkanu, a odlučeno je da će se ovom temom detaljnije baviti na sastanku koji je zakazan za april. Ovo ukazuje na to da će se situacija na Balkanu i dalje pratiti, ali bez konkretnih mera ili stavova u ovom trenutku.
Premijer Plenković je nakon samita EU-a u Briselu izjavio da je signalizirao ostalim liderima država članica da je potrebno posvetiti više pažnje situaciji na jugoistoku Evrope. „Na idućem sastanku Evropskog saveta moramo povesti ozbiljnu raspravu o situaciji u našem susedstvu, s obzirom na poslednja zbivanja u Bosni i Hercegovini i Srbiji, što je i prihvaćeno,“ rekao je Plenković. Njegova izjava ukazuje na spremnost da se tema Balkana postavi kao prioritet u narednim razgovorima na nivou EU.
Kada je reč o prethodnim pripremnim sastancima, Plenković je potvrdio da su Hrvatska i Slovenija tražile jači ton u zaključcima o Zapadnom Balkanu, ali je naglasio da se radilo o „praktično samo dve rečenice“ koje su bile „skroz nebitne.“ Takođe je dodao da se na današnjem sastanku nije razgovaralo o drugačijem tekstu zaključaka zbog prepunog dnevnog reda, što dodatno pokazuje kompleksnost i izazove sa kojima se suočava EU kada je reč o ovom regionu.
S obzirom na trenutnu situaciju u Bosni i Hercegovini i Srbiji, jasno je da su odnosi u regionu osetljivi, a zabrinutost zbog mogućih destabilizacija postaje sve izraženija. Ova situacija ne samo da utiče na unutrašnje političke prilike u tim zemljama, već i na širu stabilnost Balkana. Evropska unija, kao ključni igrač u ovom procesu, svesna je potrebe za aktivnijim angažovanjem kako bi se sprečili potencijalni sukobi ili pogoršanje situacije.
Mađarska, koja je blokirala hrvatski predlog, često ima svoje specifične interese kada je reč o Balkanu, a njihovo protivljenje može ukazivati na složene odnose unutar same EU, posebno kada su u pitanju nacionalni interesi država članica. Ovakvi trenuci su često test za jedinstvo EU, koje se mora suočiti sa različitim stavovima i interesima svojih članica.
Kako se situacija na Balkanu razvija, tako će i budući sastanci Evropskog saveta biti ključni trenutci u kojima će se odlučivati o pravcu politike EU prema ovom regionu. Premijer Plenković i drugi lideri moraju biti spremni da nastave s radom na jačanju stabilnosti i sigurnosti, kako u svojim zemljama, tako i na Balkanu u celini.
U svetlu ovih događaja, očigledno je da će naredni meseci biti od suštinskog značaja za budućnost Balkana i njegovih odnosa sa Evropskom unijom.
