Milan Kašanin je bio istaknuti srpski istoričar umetnosti, esteta, muzeolog, književnik i prevodilac, rođen 21. februara 1895. godine. Ove godine obeležavamo 130 godina od njegovog rođenja. Njegov doprinos srpskoj kulturi i umetnosti ostavio je dubok trag, a njegovo nasleđe i dalje inspiriše mnoge.
Kašanin je predvodio Muzej kneza Pavla, koji je bio centralna nacionalna muzejsku institucija Kraljevine Jugoslavije i preteča današnjeg Narodnog muzeja. Tokom teških godina rata i okupacije, kada su se dešavala brojna bombardovanja i razaranja, uspeo je da sačuva gotovo kompletnu umetničku kolekciju koja mu je bila poverena. Njegova hrabrost i posvećenost očuvanju kulturnog nasleđa bili su ključni u očuvanju umetničkih dela koja su predstavljala identitet i istoriju naroda.
Osim svojeg rada u muzeju, Kašanin je bio osnivač i urednik časopisa „Umetnički pregled“. Ova ilustrovana mesečna publikacija je uživala zavidan međunarodni ugled i objavljivana je od oktobra 1937. do januara 1941. godine. Tokom tog perioda, časopis je izdao 36 svesaka, koji su sadržavali značajne tekstove o umetnosti, kulturi i estetskim pitanjima svog vremena. Kašanin je kroz ovaj časopis uspeo da poveže umetnike, kritičare i ljubitelje umetnosti, stvarajući platformu za dijalog i razmenu ideja.
Njegova stručnost i znanje o umetnosti su se manifestovali kroz brojne izložbe i javne nastupe. Kašanin je verovao da umetnost ne treba da bude samo predmet proučavanja, već i aktivno sredstvo za komunikaciju i razumevanje među ljudima. Njegova vizija umetnosti kao univerzalnog jezika bila je ključna za njegov rad i doprinos kulturi.
Milan Kašanin je takođe bio poznat po svojim prevodima i književnom radu. Njegovi prevodi klasičnih dela iz oblasti umetnosti i književnosti doprineli su obogaćivanju srpske kulture i omogućili su domaćim čitaocima pristup značajnim stranim autorima. Njegova sposobnost da prenese suštinu i duh originalnih dela bila je cenjena i poštovana.
Uprkos teškim vremenima, Kašanin je bio posvećen očuvanju umetničkog nasleđa i obrazovanju novih generacija. Njegov rad u muzeju i časopisu postavio je temelje za dalji razvoj muzejske prakse u Srbiji. Njegove ideje o važnosti umetnosti i kulture za društvo i dalje su relevantne i inspirativne.
Danas, kada se suočavamo s izazovima globalizacije i digitalizacije, sećanje na Milan Kašanina nas podseća na značaj očuvanja kulturnog identiteta i umetničkog nasleđa. Njegov život i rad su primer kako pojedinac može da utiče na društvo kroz posvećenost umetnosti, obrazovanju i očuvanju istorije.
Milan Kašanin ostaje jedan od najznačajnijih figura srpske umetnosti i kulture. Njegovo nasleđe se ne može meri samo kroz broj izložbi ili publikacija, već i kroz uticaj koji je imao na umetnike, kritičare i čitaoce. Njegova posvećenost očuvanju umetničkog nasleđa i obrazovanju novih generacija ostavlja trajni pečat u kolektivnoj svesti naroda.
U godini kada obeležavamo 130 godina od njegovog rođenja, važno je da se prisetimo njegovih dela i ideja. Milan Kašanin nije bio samo istoričar umetnosti, već i vizionar koji je razumeo duboku povezanost umetnosti i društva. Njegov život i rad nas inspirišu da nastavimo da cenimo i čuvamo umetničko nasleđe koje nas oblikuje i definiše kao narod.
