Proslava Savindana odaje počast Svetom Savi, a sam praznik predstavlja odavanje počasti ne samo duhovniku, već i državniku srpskog naroda. Sava Nemanjić je ostavio dubok trag u srpskoj istoriji, a najveće delo koje je ostavio iza sebe jeste srpska država, naročito u oblasti prava, ustrojstva, prosvete, privrede i zdravstva. Kroz podizanje manastira i crkava, kao i kroz pisana dela, Sveti Sava je radio na širenju srpske kulture i identiteta, te se smatra i odličnim diplomatama svog naroda.
Sveti Sava je postao deo narodne tradicije kroz književnost, narodne pesme, ali i kroz zavet koji je iza sebe ostavio. Srpska pravoslavna crkva igrala je ključnu ulogu u očuvanju nacionalnog identiteta, čuvajući sećanje na vladare i šireći njihove kultove među narodom. Zbog jakog uticaja kulta, pa je osmanska vlast naredila spaljivanje moštiju Svetog Save, ali je time samo ojačala kult.
Sveti Sava je postao simbol borbe protiv zla, zaštitnik putnika, bolesnika i učitelja. Proslava Savindana proširila se na sve škole u Srbiji, a Sveti Sava je bio inspiracija umetnicima i piscima.
Prema dosadašnjim istraživanjima, svetosavska himna nastala je negde oko 1817. godine, a i danas se peva u školama i među srpskim narodom.
Sveti Sava je ostavio jaku i trajnu trag u srpskoj istoriji i kulturi, te se njegova proslava u srpskom narodu i dalje održava kao deo tradicije i odavanja počasti ovom važnom istorijskom ličnošću.
