Ruska vlada je na putu da ove godine primi dosad neviđen priliv gotovine od 250 milijardi dolara, što je značajan iznos usred trajne ekonomske krize izazvane ratom u Ukrajini i sankcijama Zapada. Ova informacija dolazi nakon izveštaja engleskog lista The Independent, koji je analizirao situaciju u vezi s prevozom ruske nafte morem. Brodarske kompanije sa Malte, iz Grčke i sa Kipra su, naime, gotovo udvostručile prevoz ruske nafte od početka sukoba, što dodatno komplikuje situaciju u Evropi.
U februaru, kada su Putinove trupe napale Ukrajinu, brodovi povezani s tim zemljama prevezli su 31 milion barela ruske nafte. Do maja je ta cifra skočila na 58 miliona barela, a ukupno su od februara prevezli 178 miliona barela, vrednih oko 17,3 milijarde dolara. U tom periodu, udeo brodova iz ovih zemalja u izvozu nafte iz ruskih luka porastao je sa nešto više od trećine na nešto više od polovine.
Ove aktivnosti se odvijaju unutar okvira zakona, jer Evropska unija nije zabranila evropskim brodarima da prevoze rusku naftu u treće zemlje, pretežno Indiju i Kinu. The Independent ističe da Rusija zapravo profitira od ove situacije, jer su cene nafte u Evropi skočile usled očekivanja o blokadi njenog uvoza. Iako Evropa nastavlja da uvozi rusku naftu, njene cene su više, a dodatni prihod koji Rusija ostvaruje koristi se za finansiranje vojne operacije u Ukrajini.
Bivši grčki ministar ekonomije, Janis Varufakis, ukazuje na to da čak ni Grčka ne profitira od povećanog prevoza ruske nafte, s obzirom na to da su gotovo svi brodovi registrirani u vanevropskim zemljama i plove pod njihovim zastavama. Ova situacija dodatno naglašava kompleksnost ekonomskih odnosa u trenutnoj krizi.
Benžamin Šmit, naučni saradnik na Univerzitetu Harvard, smatra da će nesposobnost Evrope da u potpunosti zabrani rusku naftu značiti da će Moskva i dalje osećati nedovoljan pritisak da popusti u svojim vojnim akcijama protiv Ukrajine. Ovo je dodatno potvrdio i Klej Loveri, potpredsednik Instituta za međunarodne finansije, koji je naglasio da će ruska vlada tokom ove godine primiti rekordni priliv gotovine, što će održati stabilnost ruskih finansija.
Loveri je istakao da ovaj masivan priliv strane valute donosi veliku likvidnost i niske kamatne stope, što stabilizuje rusku ekonomiju čak i u teškim vremenima. Ove informacije ukazuju na to da se Rusija uspešno prilagođava situaciji i koristi trenutne okolnosti u svoju korist, dok se Zapad suočava sa izazovima u sprovođenju efikasnih sankcija.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje koliko će Evropska unija moći da se oslobodi zavisnosti od ruske nafte i plina. Mađarski premijer Viktor Orban nedavno je upozorio da bi embargo na ruski gas mogao uništiti evropsku privredu, naglašavajući da inflacija u Mađarskoj može premašiti 15 posto. Dok se evropske zemlje bore sa ekonomskim posledicama rata, pitanje koje se postavlja je kako će se dalje razvijati odnosi između Rusije i Zapada, posebno kada su u pitanju energetski resursi.
Ove ekonomske tenzije i dalje će oblikovati geopolitičku situaciju, a kako situacija bude napredovala, tako će se i odnosi između zemalja nastaviti razvijati. Mnogi analitičari predviđaju da će se Rusija nastaviti boriti za očuvanje svojih ekonomskih interesa, dok će Evropa pokušavati da pronađe alternativne izvore energenata i smanji svoju zavisnost od ruskih resursa. U tom kontekstu, dalja saradnja između zemalja poput Nemačke i drugih proizvođača energije biće ključna za budućnost evropske energetske sigurnosti.
