Suđenje u odsustvu Branku Tuniću, Albanca katolika sa Kosova i Metohije, za ratne zločine nad zarobljenim vojnicima JNA u zagrebačkom logoru Rakitje, završeno je pred Sudom za ratne zločine u Beogradu, a za sutra su zakazane završne reči. Tunić je optužen za zlostavljanje i mučenje 14 zarobljenih vojnika JNA srpske nacionalnosti u logoru u septembru 1991. godine, od kojih je jednog ubio. Taj vojnik se zvao Marko Utržan i imao je 20 godina. Tunić je pripadao hrvatskoj paravojnoj formaciji „Zengi“ i imao je čin razvodnika. Terao je zarobljene vojnike da pevaju ustaške pesme, zlostavljao ih fizički i psihički, a Marka Utržana je najviše zlostavljao jer je bio veseo i nasmejan. Tokom suđenja izvedeni su dokazi koji potvrđuju nemilosrdno ubistvo Marka Utržana. Većina zarobljenih vojnika je ispričala da su imali fizičke i psihičke probleme zbog mučenja koje su pretrpeli.
Zarobljeni vojnici su ispričali da su bili zatvoreni u logoru u Rakitju nakon što su čuvali magacine sa municijom. Tunić je godinama živeo u Zagrebu i slobodno se kretao, a tek je 2020. godine uhapšen u Sloveniji po poternici Srbije. Međutim, Hrvati su istog dana pokrenuli istragu i umesto Srbiji, Tunić je izručen Hrvatskoj. Nakon ubistva Marka Utržana, Tuniću je suđeno u Hrvatskoj, ali ne za ratni zločin već za obično ubistvo. Tunić je lagao tvrdeći da ga je Marko napao i oteo mu pušku, te je 2001. godine pravosnažno oslobođen optužbi. Svedoci ubistva su tvrdili da je Marko bio vezan i negirali su da je oteo pušku, a dokazi sa uviđaja i obdukcije su pokazali da je Utržan bio u čučećem položaju kada je Tunić pucao u njega.
Suđenje za ratne zločine nad zarobljenim vojnicima JNA u zagrebačkom logoru Rakitje je važno jer ukazuje na nepravdu i zlostavljanje koje su pretrpeli vojnici, te na važnost pravde i odgovornosti za zločine počinjene tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Tunić je optužen za mučenje i ubistvo zarobljenih vojnika, a proces suđenja je došao do završne faze sa zakazanim završnim rečima. Većina zarobljenih vojnika je potvrdila da su pretrpeli fizičko i psihičko zlostavljanje od strane Tunića, a neki od njih su i danas suočeni sa posledicama tog mučenja.
Ovakvi slučajevi su važni za istraživanje i procesuiranje ratnih zločina kako bi se osigurala pravda i odgovornost za počinjene zločine. Suđenje Tuniću za ratne zločine nad zarobljenim vojnicima JNA u zagrebačkom logoru Rakitje je deo nastojanja da se zločini privedu pravdi i da se žrtvama pruži pravda i satisfakcija. Završne reči pred Sudom za ratne zločine u Beogradu će biti važne za donošenje konačne presude u ovom slučaju i za osiguranje odgovornosti za počinjene zločine.
Važno je da se ratni zločini istraže i procesuiraju kako bi se osigurala pravda i mir u društvu, te da se žrtvama pruži satisfakcija i pravda za pretrpljene patnje. Suđenja poput ovog imaju važnu ulogu u procesu pomirenja i suočavanja sa prošlošću, te u osiguravanju da se slični zločini ne ponove u budućnosti. Svi zaslužuju pravdu i odgovornost za počinjene zločine, bez obzira na njihovo poreklo ili nacionalnu pripadnost. Pravda treba da bude slepa i da se primenjuje jednako za sve, bez obzira na okolnosti ili poziciju počinilaca zločina.
