Od početka ove godine, deset slučajeva malih boginja potvrđeno je u Srbiji, pri čemu je devet slučajeva zabeleženo u Beogradu, a jedan u Novom Sadu. Virus malih boginja spada u najzaraznije viruse, a ako se ne sprovodi strog zdravstveni nadzor, postoji opasnost da dođe do epidemije.
U Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu, izveštavaju o nepovoljnoj epidemiološkoj situaciji u prestonici, gde svakodnevno pristižu nove prijave sumnje na morbile. Uzorci se šalju na analizu u Nacionalnu laboratoriju u Institutu Torlak, na osnovu kojih će se doneti odluka o narednim koracima i mogućnosti prijave epidemije male boginje u prestonici.
Samo u poslednja dva dana, potvrđeno je šest novih slučajeva malih boginja u Beogradu. Danas je pozitivan rezultat na morbile potvrđen kod tri osobe, majke i sina uzrasta četiri godine, kao i još jednog četvorogodišnjeg deteta. Majka je vakcinisana, dok dete nije primilo vakcinu. Drugi zaraženi dečak je vakcinisan i ima blažu kliničku sliku.
Novozaražene osobe nisu bile u kontaktu sa prethodno zaraženim osobama, što zabrinjava lekare zbog potencijalnog širenja virusa i moguće epidemije zbog malog obuhvata vakcinacije dece u poslednjih deset godina.
Veliki rezervoar osetljivih osoba na male boginje je nastao zbog niskog stepena vakcinacije dece u Srbiji, gde se dobar kolektivni imunitet postiže sa 95% vakcinisane dece. Prema podacima Batuta, u 2021. godini, obuhvat prve doze vakcine bio je 74,8%, a u 2022. godini 81,3%. Kako se godišnje u Srbiji rodi oko 60.000 beba, to znači da je 2021. godine, oko 25% dece bilo nevakcinisano, a godinu dana kasnije skoro 20%.
Ovako visok broj nevakcinisane dece stvorio je grupu od 27.000 osetljivih mališana na virus, zbog čega je virus pronašao plodno tlo za širenje i moguće epidemije.
Kako lekari ističu, male boginje nisu bezazleno oboljenje i mogu izazvati ozbiljne komplikacije poput upale pluća, zapaljenja moždanih ovojnica i smrtnog ishoda.
Situacija se dodatno zakomplikovala zbog nepoverenja u MMR vakcinu, koja štiti od tri zarazne bolesti – malih boginja, zaušaka i rubeole. Nepopravljiva šteta uzrokovana nepoverenjem u ovu vakcinu dešava se najverovatnije zbog rasprostranjivanja neistina i poluistina putem interneta i društvenih mreža.
Po rečima virusologa Ane Gligić, virus malih boginja ima potencijal da zarazi nevakcinisane osobe, što može izazvati epidemiju, s obzirom na nisko udeo vakcinacije u Srbiji. Kako ističe, situacija još uvek nije za paniku, ali se mora pratiti i izolovati svaki zaraženi slučaj.
Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ nedavno je doneo mere pojačanog epidemiološkog nadzora nad malim boginjama u Srbiji, što podrazumeva obaveznu prijavu sumnje na male boginje, izolaciju i lečenje obolelih, kao i vakcinaciju nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih osoba.
Propagiranje vakcinacije kod dece i revizija vakcinalnih kartona preporučene su od strane lekara, kako bi se smanjio rizik od širenja zaraznih bolesti poput malih boginja, koje se naročito teško preležavaju kod najmlađe dece.
