BEOGRAD je i u četvrtom kvartalu 2023. godine zadržao prvo mesto po vrednosti kvadrata u Srbiji. Najskuplja kuća u Srbiji u tom periodu prošle godine bila je na Savskom vencu i prodata je za 1,9 miliona evra, dok je najskuplji stan na Vračaru koštao 1,54 miliona evra.
Kako je objavio Republički geodetski zavod (RGZ), cena po kvadratu najskuplje prodatog stana na beogradskom Vračaru je rekordna u četvrtom kvartalu i iznosila je 10.450 evra, a njegova veličina je 148 metara kvadratnih.
I u trećem kvartalu, najviše cene nekretnina zabeležene su u prestonici. Stan za koji je izdvojeno najviše novca u tom periodu je stan u novogradnji, vredan 2.219.888 evra, površine je 346 kvadrata i nalazi se na Beogradu na vodi, na opštini Savski venac.
Najskuplji kvadrat stana u Srbiji u trećem kvartalu 2023. godine prometovan je na istoj lokaciji i koštao je 9.475 evra po metru kvadratnom, a tu vrednost dostigao je stan od 151 kvadrata. Najskuplja kuća prodata je na Starom gradu u Beogradu za 2.000.000 evra.
Prema analizi RGZ, cene stanova u četvrtom kvartalu 2023. su porasle za 5,75 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. U poređenju sa trećim tromesečjem 2023. stanovi u Srbiji su zabeležile neznatni rast od 0,83 odsto. Statistika RGZ pokazuje da su nakon dvogodišnje ekspanzije, cene stanova u četvrtom tromesečju 2023. neznatno manje porasle u odnosu na prethodni period.
Gledano po regionima, u odnosu na četvrti kvartal 2022. godine cene stanova su porasle u Beogradu za 5,79 odsto, u regionu Vojvodine za 4,67 odsto, Šumadije i Zapadne Srbije za 5,95 odsto – ističe se u izveštaju RGZ. Kao i u prethodnih nekoliko kvartala najsnažniji rast cena zabeležen je u regionu Južne i Istočne Srbije i iznosio je 8,16 odsto. Cene stanova u novogradnji, odnosno kupovina od investitora, su na nivou Srbije porasle za 5,41 odsto, dok je starogradnja imala veći međugodišnji rast koji je iznosio 5,93 odsto.
Stručnjaci za promet nekretninama ističu da kada se uporedi indeks cena stanova u Srbiji sa indeksima u zemljama Evrope, naša zemlja je jedna od retkih koja je pokazala veću otpornost prema naglim promenama trenda na tržištu nepokretnosti usled globalnih ekonomskih turbulencija. Prema dostupnim podacima, veći broj država beleži drastičnije usporavanje ili pad tržišta nepokretnosti.
Povećana inflacija, promene u monetarnoj politici centralnih banaka i ekonomske neizvesnosti doveli su do opreznijeg pristupa kupaca i investitora na tržištu nekretnina – smatraju stručnjaci.
Ovaj oprezan pristup rezultirao je umerenijim rastom cena i, u nekim zemljama, stagnacijom i padom. Iako je došlo do usporavanja aktivnosti, tržište nekretnina u Srbiji pokazuje znake otpornosti na šta ukazuje postepena stabilizacija cena nepokretnosti. Projekcije ekonomskog rasta u Srbiji do 2027. od strane međunarodnih finansijskih institucija mogu pozitivno uticati na poverenje investitora i kupaca na tržištu nekretnina i podržati stabilnost tržišta nepokretnosti u predstojećem periodu.
UKUPNA vrednost prometovanih stanova u trećem kvartalu 2023. iznosila je 870 miliona evra naspram 1.219 miliona evra u istom periodu 2022. Kada se analiziraju podaci za treće tromesečje 2023. godine, primećen je porast u broju kupoprodajnih ugovora za 12 odsto u poslednjem kvartalu. Ovaj trend govori da se u Srbiji tradicionalno najviša aktivnost na tržištu nepokretnosti registruje u poslednjem tromesečju godine. Takođe se može primetiti da se aktivnost na tržištu merena brojem kupoprodaja nalazi na približno istom nivou kao s kraja 2019. i 2020. godine, dok je vrednost tržišta na znatno višem nivou zbog porasta cena nepokretnosti.
