Ana Guo, dvadesetogodišnja Kineskinja, koja od četvrtog meseca živi u porodici Stojković u selu Oraovica kod Leskovca, postala je studentkinja prve godine FON-a u Beogradu. Ana ističe da se oseća kao Srpkinja jer je odrasla u Srbiji, međutim, ima samo kinesko državljanstvo. Kako bi obavljali poslovne obaveze, biološki roditelji Ane, otac Šao i majka Pei Ven, su je ostavili na čuvanje kod porodice Stojković. Ana kaže da se oseća privilegovano što ima dve porodice – kinesku i srpsku.
Svakodnevno je u kontaktu sa svojom drugom majkom Slađanom iz porodice Stojković, koja ističe da je izuzetno volela imati ćerku. Ana ima dve biološke sestre, stariju Čin Ćin i mlađu Čin Ven, i tri brata, Mladena, Nikolu i Lazara. Mladen Stojković iz Oraovice ističe da su se događale interesantne stvari kada je Ana počela hodati, voziti bicikl, a posebno kada je zapevala pesmu Marije Šerifović. Ana kaže da je to volela pevati.
Slađana Stojković ističe da Ana ih doživljava kao svoju porodicu i da ona kaže da ima dve mame i dva tate. Ana je došla u porodicu Stojković sa četiri meseca i već će uskoro proslaviti dvadeset godina od kada je deo njihove porodice. Ana ističe da je srdačno prihvaćena u srpskoj sredini, te da se oseća kao da pripada i jednoj i drugoj kulturi.
Porodica Stojković neguje odnos poverenja i emotivne povezanosti sa Anom, te su svi zajedno prošli kroz mnoge bitne trenutke njenog odrastanja. Ana ističe da je zahvalna svojim kineskim roditeljima što su je poslali u Srbiju, gde je stekla divnu porodicu i priliku za obrazovanje. Nakon završetka osnovne škole, Ana je odlučila da nastavi školovanje u Srbiji i upisala se na FON u Beogradu.
Tokom godina, Ana je uspela spojiti kinesku i srpsku kulturu i identitet, te se sa osmehom na licu priseća svojih detinjih dana u Oraovici. Njeni prijatelji su uglavnom Srbi, a Ana ističe da je zahvalna na ljubavi i podršci koju je dobila od porodice Stojković. Njena adaptacija na srpski jezik i kulturu bila je uspešna, te danas tečno govori srpski jezik.
Porodica Stojković je izuzetno ponosna na Anu i njen uspeh u školovanju, te se nadaju da će nastaviti da ostvaruje svoje snove i ciljeve. Ana ističe da je zahvalna na svemu što je dobila u Srbiji i da se oseća kao da je kuća u srcu Balkana. Njena priča je primer ljubavi, prihvatanja i zajedništva, te ohrabruje sve da neguju različitost i uče jedni od drugih.
