U Specijalnom sudu u Beogradu nastavljeno suđenje organizovanoj kriminalnoj grupi Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, čiji pripadnici se terete za sedam ubistava, trgovinu drogom, nezakonito držanje i nošenje oružja, otmice i silovanje. Danas je prikazana naredba suda za pribavljanje telefonske komunikacije iz decembra 2020. godine u odnosu na Belivuka, kao i naredba koja se odnosi na kasnije ubijenog Zdravka Radojevića. Advokat se usprotivio iznošenju ovog dokaza, ali tužilac je objasnio da se protiv Radojevića vodio pretkrivični postupak i da je reč o zakonito prikupljenom dokazu.
U najvećoj sudnici Specijalnog suda prikazana je pisana dokumentacija koja se odnosi na optužene, ali i na njihove žrtve – Milana Ljepoju, Lazara Vukićevića i Aleksandra Gligorijevića, čiji statusi su na naredbama bili „osumnjičeni“. Na naredbi vezanoj za Gligorijevića navodi se da je on osumnjičen kao pripadnik Belivukove grupe i da su sva trojica ubijena od strane pripadnika ove grupe u kući u Ritopeku tokom 2020. godine.
Nakon prikazivanja naredbi o tajnim merama protiv određenih optuženih, Belivuk, Miljković, Miloš i Marko Budimir, Nebojša Janković su izašli za govornicu i rekli da nisu koristili brojeve koji su navedeni na tim naredbama i da ne znaju čiji su to brojevi. Advokat Nenad Aleksić, branilac Vojislava Đorđevića, zatražio je od suda da se njegovom branjeniku vrati mobilni telefon koji je privremeno oduzet i da se iz dokaza izdvoji zapisnik o njegovom saslušanju iz policije, navodeći da je taj iskaz iznuđen, ali javni tužilac za organizovani kriminal Saša Ivanić se usprotivio ovom zahtevu.
Ovo je samo jedna od policijskih akcija koja se odnosi na borbu protiv organizovanog kriminala u Srbiji, a koje su do sada pokrenute. Nekoliko dana pre početka suđenja Belivuku i njegovim saradnicima, u sličnoj akciji su uhapšeni i pripadnici grupe Veljka Belivuka, poznatijeg kao Velja Nevolja. Dakle, ovo je samo jedan u nizu pokušaja državnih organa da se izbore sa organizovanim kriminalom u zemlji.
Prema navodima tužilaštva, ova kriminalna grupa je bila aktivna u periodu od jula 2018. do januara 2021. godine, a u tom periodu su izvršili sedam teških ubistava, trgovinu drogom, nezakonito držanje i nošenje oružja, otmice i silovanja. Belivuk i njegovi saradnici su, prema navodima tužilaštva, bili povezani sa ozloglašenim klanovima Zemunski klan, Surčinski klan i škaljarskim klanom, ali je grupa navodno delovala nezavisno od njih.
U suštini, Belivukova grupa je bila ozloglašena po svojoj brutalnosti i brojnim zločinima koje su počinili tokom svog delovanja. Njihova aktivnost je bila vezana za trgovinu drogom, ali i za iznude, otmice i ubistva. U svom radu, koristili su se različitim metodama zastrašivanja i zastrašujućim nasiljem kojim su se služili kako bi ostvarili svoje ciljeve.
Ova suđenja su od izuzetnog značaja za pravni sistem u Srbiji, jer se time šalje jasna poruka da se organizovani kriminal neće tolerisati. Država preduzima snažne mere kako bi se suzbio ovakav oblik kriminala i zaštitili građani od potencijalnih pretnji. Osim toga, suđenja ovakvih visokoprofilnih slučajeva imaju veliki uticaj na javnost i pokazuju da se zakon primenjuje jednako za sve, bez obzira na njihov društveni status.
Ovakva suđenja takođe pomažu u otkrivanju i rasvetljavanju zločina koji su izazvali uznemirenost u društvu. Kroz njih se dobijaju važne informacije o njihovim aktivnostima, ali i o njihovim komplikovanim mrežama međusobne povezanosti. To omogućava državnim organima da bolje razumeju funkcionisanje organizovanog kriminala i da preduzmu odgovarajuće mere za njegovo suzbijanje.
U suštini, suđenja Belivuku i Miljkoviću su deo šire strategije države u borbi protiv organizovanog kriminala. Kroz ova suđenja, država šalje jasnu poruku da se borba protiv kriminala neće zaustaviti, već da će se nastaviti sa istom odlučnošću i predanošću. Ovo suđenje, zajedno sa drugim sličnim akcijama, pokazuje da se država ozbiljno suočava sa ovim problemom i da preduzima konkretne korake kako bi zaštitila građane i očuvala vladavinu zakona u zemlji. Očekuje se da će sudski postupak doneti pravičnu presudu i da će se time ojačati poverenje građana u pravni sistem i institucije.
