U aprilu 1999. godine, tokom NATO bombardovanja, međunarodni putnički voz na relaciji Beograd – Solun pretrpeo je stravičan napad dok je prelazio most na Južnoj Moravi. Ovaj incident, koji je ostavio dubok trag u kolektivnoj svesti naroda, dogodio se 12. aprila, a rezultirao je gubicima ljudskih života i tragedijom za brojne porodice.
Prema dostupnim informacijama, u trenutku napada u vozu se nalazilo oko 50 putnika. Tačan broj žrtava nije bio moguće utvrditi, ali je pronađeno devet poginulih, među kojima su se nalazili i delovi tela koji su pripadali različitim osobama. U ovom stravičnom događaju, mnoge porodice su izgubile svoje najmilije, a među poginulima su bila deca i žene u drugom stanju, što je dodatno pojačalo osećaj tragedije i nepravde.
Jedan od najpotresnijih aspekata ovog incidenta jeste gubitak mladog bračnog para naučnika, hemičara, koji su takođe stradali u napadu. Njihova smrt simbolizuje gubitak potencijala i nade, ne samo za njihove porodice već i za društvo u celini. Ovaj tragičan događaj podseća na to koliko su ratovi razorni i koliko su nevini ljudi često žrtve sukoba koji ih ne dotiču direktno.
Svedoci ovog događaja, koji su preživeli napad, često govore o strahu i haosu koji su vladali u vozu. U trenutku kada je došlo do eksplozije, panika je zavladala među putnicima, a mnogi su pokušavali da pronađu izlaz iz situacije koja je delovala bezizlazno. Ova trauma ostavila je duboke ožiljke na psihu preživelih, a mnogi od njih i danas nose sećanja na taj dan.
NATO bombardovanje u Srbiji krajem devedesetih godina prošlog veka imalo je dalekosežne posledice po stanovništvo, infrastrukturu i društvo u celini. Iako su vojne operacije bile usmerene na ciljeve koji su, prema tvrdnjama NATO-a, bili legitimni, mnoge civilne žrtve su postale simboli besmislenosti rata. Ovaj incident sa vozom je samo jedan od mnogih tragičnih primera kako su civilni život i mir često na meti sukoba.
Danas, sećanje na ovaj događaj služi kao podsetnik na važnost mira i dijaloga, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti. Komemoracije i događaji u znak sećanja na žrtve bombardovanja i dalje se organizuju, a porodice poginulih nastavljaju da traže pravdu i priznanje za svoje voljene. Ova tragedija, iako se dogodila pre više od dve decenije, i dalje ostaje urezana u kolektivnu svest naroda, kao podsetnik na cene koje se plaćaju u ratu.
