Inflacija u Nemačkoj ne usporava. Prema preliminarnoj proceni, u februaru je iznosila 2,3 odsto na godišnjem nivou, saopštio je u petak Savezni zavod za statistiku, prenosi dpa. Ova brojka znači da je indeks cena na malo porastao za isti iznos kao i u januaru. Od januara do februara cene su porasle za 0,4 odsto, što ukazuje na kontinuirani pritisak na potrošačke cene.
Statističari su, međutim, ukazali na ohrabrujući signal da je osnovna inflacija, koja isključuje nestabilne cene energije i hrane, u februaru usporila na 2,6 odsto, nakon 2,9 odsto u januaru. Mnogi ekonomisti smatraju da je bazna inflacija bolji pokazatelj kretanja maloprodajnih cena od ukupne inflacije, što može ukazivati na stabilniji ekonomski ambijent.
Većina ekonomskih instituta očekuje slabljenje inflacije tokom godine, što bi moglo doneti olakšanje nemačkim potrošačima. U anketama, građani Nemačke navode inflaciju kao jednu od svojih najvećih briga, posebno nakon skoka cena usled ruskog napada na Ukrajinu. Ova situacija je stvorila osećaj nesigurnosti među potrošačima, koji se bore sa rastućim troškovima života.
U poslednje tri godine, inflacija je tokom jeseni 2022. dostigla rekordnih 8,8 odsto, što je izazvalo zabrinutost među građanima i ekonomistima. Prema opštoj oceni stručnjaka, takav trend se neće ponoviti, a inflacija bi ovu godinu mogla završiti na 2,2 odsto. Ovo je malo iznad dva odsto, što je dugoročni cilj Evropske centralne banke (ECB), koja teži stabilizaciji cena u evrozoni.
Sličnu prognozu iznela je i Bundesbanka, nemačka centralna banka. „Računamo na trend pada inflacije“, saopštili su iz Bundesbanke, dodajući da očekuju povratak na stopu od dva procenta do 2026. godine. Ova predviđanja ukazuju na to da ekonomski stručnjaci veruju da će inflacija postepeno opadati, iako će i dalje ostati iznad željenog nivoa.
Što se tiče ECB, inflacija od dva odsto smatra se pravom merom između stabilnih cena i zdravog rasta cena za privredu. Previše niska inflacija, čak i deflacija, može obeshrabriti potrošnju i investicije, što bi moglo negativno uticati na ekonomski rast.
Usporavanje inflacije, međutim, ne znači nužno i niže cene. Predsednik Bundesbanke, Joakim Nagel, naglasio je da će potrošači „morati da se naviknu na više cene“. To ukazuje na to da iako se stopa inflacije smanjuje, visoke cene mogu postati nova norma za potrošače.
Od februara prošle godine, cene energenata su opale za 1,8 odsto, dok su cene hrane porasle za 2,4 odsto. Ovaj nesrazmer u kretanju cena ukazuje na to da su potrošači suočeni sa različitim izazovima kada je reč o troškovima života, posebno u kontekstu rasta cena hrane, koja je ključna za domaćinstva.
Cene usluga, kao što su popravka automobila i ugostiteljstvo, već mesecima rastu brže od proseka, a ovaj trend se nastavio i u februaru, sa rastom cena od 3,8 odsto. Ovaj porast cena usluga može dodatno opteretiti potrošače koji se bore sa rastućim troškovima.
U svetlu ovih informacija, jasno je da Nemačka nastavlja da se suočava sa izazovima inflacije, a ekonomski stručnjaci i dalje prate situaciju u nadi da će se trendovi stabilizovati u narednim mesecima. Potrošači će morati da se prilagode novim ekonomskim uslovima, a očekivanja o smanjenju inflacije mogu doneti neku nadu u bolju ekonomsku budućnost.
