Evropljani su u poslednje vreme postali više skloni kupovini i odlaganju odeće, obuće i drugih tekstilnih proizvoda nego ikada ranije, što dodatno opterećuje životnu sredinu i klimu. Ovo je navedeno u novom izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA). Prema podacima iz 2022. godine, prosečan građanin Evropske unije kupio je 19 kilograma tekstila, što je porast u odnosu na 17 kilograma iz 2019. godine, što je dovoljno da svake godine svaka osoba napuni veliki kofer.
Glavni problem leži u tekstilu koji se izvozi iz EU radi reciklaže ili ponovnog korišćenja, ali često završava na divljim deponijama, posebno u zemljama Azije i Afrike. Ova situacija ukazuje na potrebu da kreatori politika, industrija i potrošači preuzmu odgovornost i pomognu Evropi da se udalji od trenda brze mode. Ključno je krenuti ka proizvodnji kvalitetnijih i dugotrajnijih tekstilnih proizvoda koji se mogu ponovo koristiti, popravljati i reciklirati.
Trenutni sistem proizvodnje i potrošnje tekstila stvara veliki pritisak na životnu sredinu, uključujući potrošnju sirovina, vode i zemljišta, kao i emisiju gasova sa efektom staklene bašte, hemikalija i mikroplastike. Evropska strategija za tekstil ima za cilj da smanji ove negativne uticaje i stvori održivije tekstilne proizvode pogodnije za cirkularnu ekonomiju. To zahteva sistemsku promenu u tekstilnoj industriji, fokusirajući se na proizvodnju kvalitetnijih i dugotrajnijih proizvoda.
Povećana onlajn kupovina i uticaj influensera na društvenim mrežama značajno su doprineli usponu brze mode. Trgovci koriste niske troškove proizvodnje sintetičkog tekstila kako bi potrošačima nudili nove stilove po pristupačnim cenama. Iako digitalne tehnologije, poput 3D štampe, mogu smanjiti otpad u proizvodnji i doprineti smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu, mogu takođe povećati potrošnju omogućavajući još jeftiniju proizvodnju i niže cene.
Proizvodnja i potrošnja tekstila u EU i dalje generišu veliki ekološki i klimatski pritisak. Tekstilna potrošnja je peta po veličini kada su u pitanju negativni uticaji na životnu sredinu i klimu. EEA je merila ove uticaje kroz analizu potrošnje sirovina, emisije gasova sa efektom staklene bašte, upotrebe vode i zemljišta. Osim toga, tekstilna industrija doprinosi zagađenju vazduha, upotrebi i zagađenju hemikalijama, mikroplastici koja se oslobađa tokom pranja i problema sa odlaganjem otpada.
U 2022. godini, zemlje članice EU generisale su oko 6,94 miliona tona tekstilnog otpada, što je ekvivalentno 16 kilograma po osobi. Iako je prosečna stopa prikupljanja tekstilnog otpada u EU polako rasla, dostigavši povećanje od 4,3 procentna poena od 2016. godine, ukupna stopa prikupljanja ostaje niska. U 2022. godini, čak 85% tekstilnog otpada iz domaćinstava nije bilo prikupljeno odvojeno, već je završilo u mešanom komunalnom otpadu, što otežava reciklažu.
Kako bi se unapredila situacija, EU je usvojila direktivu o obaveznom odvojenom prikupljanju tekstilnog otpada, što bi moglo značajno povećati stopu sakupljanja tekstila iz domaćinstava. Međutim, još jedan izazov je tekstil iz EU koji se izvozi radi reciklaže ili ponovnog korišćenja, a često završi na divljim deponijama u zemljama Azije i Afrike.
Sve ove informacije ukazuju na hitnu potrebu za promenom pristupa kako bi se smanjio negativan uticaj industrije tekstila na životnu sredinu i klimu. Samo zajedničkim delovanjem potrošača, industrije i kreatora politika može se postići održiviji model potrošnje i proizvodnje tekstila u Evropi.
