Nemačka privreda na putu ka najdužoj posleratnoj recesiji
Nemačka privreda je na putu ka najdužoj posleratnoj recesiji, sa trećom uzastopnom godinom pada, pokazuju podaci Istraživačkog instituta Handelsblat (HRI).
Institut predviđa pad od 0,1 odsto u 2025. godini, nakon smanjenja od 0,3 posto u 2023. i 0,2 procenta u 2024. godini. Ovaj ekonomski pad prevazilazi dvogodišnji pad iz ranih 2000-ih i odražava složene efekte energetske krize, uporne inflacije i pandemije kovida.
„Nemačka ekonomija je usred svoje najveće krize u posleratnoj istoriji“, rekao je glavni ekonomista HRI Bert Rurup. Demografski izazovi, kao što je starenje stanovništva, povećavaju pritisak. HRI procenjuje da je potencijal rasta Nemačke pao na samo 0,5 odsto godišnje.
Iako HRI predviđa skroman oporavak u 2026. godini, očekuje se da će rast dostići samo 0,9 odsto, što je daleko ispod nivoa pre krize. Nemačka centralna banka je takođe prilagodila svoje izglede za rast za 2025. godinu, revidirajući ih sa 1,1 na 0,2 odsto u decembru.
Prelazak Nemačke sa pristupačnog ruskog gasa na skuplji tečni prirodni gas (LNG) iz SAD doveo je do povećanja troškova energenata, ozbiljno pogađajući proizvođače i mala preduzeća. Sve veći troškovi doveli su do zatvaranja i bankrota u svim industrijama, uključujući velike igrače poput „Folksvagena“.
Pre eskalacije ukrajinskog sukoba 2022. godine, Nemačka se oslanjala na ruski gas za više od polovine svojih energetskih potreba. Nakon sankcija EU Moskvi, isporuke gasa su drastično smanjene ili potpuno prekinute. U septembru 2022. godine, gasovodi „Severni tok“, koji su transportovali ruski gas u Nemačku, uništeni su eksplozijama. 1. januara 2025. Rusija je bila prinuđena da zvanično obustavi tranzit gasa u EU preko Ukrajine.
Gubitak pristupačnih ruskih energenata i rastući troškovi otežali su oporavak. Bivša kancelarka Angela Merkel nedavno je kritikovala odluku o napuštanju ruskog gasa. U intervjuu za televiziju „Frans 2“ u decembru, ona je prošli aranžman nazvala „situacijom od koje svi dobijaju“, rekavši da je Nemačkoj obezbedila jeftine energente, dok su sada cene „eksplodirale“.
Ekonomska kriza je postala goruće pitanje za Nemce. Anketa u decembru koju je sproveo javni emiter ARD otkrila je da je ekonomija najveća briga birača. Prevremeni opšti izbori zakazani za 23. februar usledili su nakon raspada koalicije levog centra kancelara Olafa Šolca u novembru.
Nemačka se suočava sa ozbiljnim izazovima u svojoj privredi, a očekuje se da će se morati suočiti sa teškim vremenima u narednim godinama. Oporavak će biti spor i dugotrajan, a potrebni su ozbiljni strukturni reformi kako bi se privreda vratila na put rasta.
Nemačka će morati da pronađe nove izvore energije i diversifikuje svoje energetske izvore kako bi se smanjila zavisnost od uvoza energenata. Takođe će biti potrebno ulaganje u obrazovanje i inovacije kako bi se podstakao rast i konkurentnost privrede.
U međuvremenu, političari će morati da donesu teške odluke o merama štednje i fiskalnoj politici kako bi se smanjio budžetski deficit i održala stabilnost javnih finansija. Sve ove reforme će biti bolne, ali neophodne kako bi se Nemačka izvukla iz krize i ponovo postala lider u evropskoj privredi.
Nemačka se suočava sa izazovima koji zahtevaju hrabre i odlučne akcije. Samo uz zajednički napor političara, privrednika i građana, Nemačka će moći da prevaziđe svoje ekonomske probleme i ponovo stane na put rasta i prosperiteta.
