Već 20 evropskih kompanija otvorilo je račune u Gasprom banci kako bi kupovalo ruski gas, dok je još 14 kompanija zatražilo dokumente potrebne za otvaranje računa, izveštava agencija Blumberg. Ova informacija dolazi u trenutku kada se sve više evropskih firmi suočava sa potrebom da pronađu načine za nastavak nabavke energenata iz Rusije, uprkos ekonomskim sankcijama koje su uvedene kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu.
Prema izvorima, još 10 evropskih kompanija je izrazilo nameru da pređe na plaćanje gasa u rubljama, iako nije precizirano koje su to kompanije. Ovo predstavlja značajnu promenu u načinu na koji se vrše transakcije, s obzirom na to da je Rusija ranije vršila prodaju gasa u američkim dolarima ili evrima. Predsednik Rusije, Vladimir Putin, najavio je ovu promenu 23. maja, kada je potpisao ukaz kojim se nalaže da se plaćanje isporuka ruskog gasa za zemlje Evropske unije i druge „neprijateljske“ države prebacuje na rublje.
Putin je naglasio da će Rusija smatrati da zemlje koje ne budu plaćale gas u rubljama od 1. aprila ne ispunjavaju svoje obaveze iz gasnih ugovora. Ova odluka je izazvala zabrinutost među evropskim zemljama, koje se suočavaju s rastućim troškovima energenata i potencijalnim nedostacima u snabdevanju. Mnoge od ovih zemalja su već počele da tragaju za alternativnim izvorima gasa, ali je ruski gas i dalje ključan deo njihovih energetskih portfolija.
Uprkos sankcijama, mnoge evropske kompanije su i dalje zavisne od ruskog gasa, koji predstavlja značajan deo njihove potrošnje. Ova zavisnost je dodatno otežana trenutnom energetskom krizom, koja je izazvana globalnim porastom cena energenata. U tom kontekstu, prelazak na plaćanje u rubljama može biti viđen kao način da se osigura kontinuirana isporuka gasa, ali istovremeno može dovesti do potencijalnih pravnih i ekonomskih komplikacija, jer se mnoge kompanije suočavaju s pritiscima svojih vlada da smanje zavisnost od ruskih energenata.
Analitičari smatraju da bi ova promena mogla dovesti do daljih tenzija između Rusije i Zapada, s obzirom na to da bi se plaćanje u rubljama moglo interpretirati kao način legitimizacije ruskih akcija u Ukrajini. Sa druge strane, Evropska unija je već započela razgovore o diversifikaciji svojih izvora energije, ali će to zahtevati vreme i investicije u infrastrukturu.
Osim toga, u vezi sa ovim razvojem događaja, Sjedinjene Američke Države i dalje vrše pritisak na evropske zemlje da smanje svoju zavisnost od ruskih energenata. Američki zvaničnici su upozorili da bi prelazak na rublje mogao imati dugoročne posledice po ekonomske odnose između Rusije i Zapada, te dodatno usložniti situaciju na globalnom tržištu energenata.
Mnoge evropske kompanije, u svetlu ovih promena, nalaze se u teškoj situaciji. S jedne strane, postoji potreba za obezbeđivanjem stabilnog snabdevanja energijom, dok s druge strane, postoji pritisak da se usklade s politikama svojih vlada. Ovo stvara kompleksan scenario u kojem kompanije moraju pažljivo balansirati između ekonomskih potreba i političkih pritisaka.
U zaključku, situacija oko plaćanja ruskog gasa u rubljama može imati dalekosežne posledice ne samo za evropske kompanije, već i za globalno tržište energenata. Kako se situacija razvija, biće zanimljivo pratiti kako će se evropske zemlje prilagoditi ovim novim uslovima i koje će strategije usvojiti kako bi obezbedile svoju energetsku sigurnost u budućnosti.
