Od 2021. godine, Srbija je uvela poseban program za unapređenje energetske efikasnosti u domaćinstvima, sa ciljem smanjenja potrošnje energije i povećanja korišćenja obnovljivih izvora. Ovaj program predviđa da će čak 10.000 domaćinstava dobiti subvencije u iznosu od 50% od procenjenih troškova radova koji se odnose na unapređenje energetske efikasnosti. Među glavnim kriterijumima za ostvarivanje subvencija su lošija stolarija, jednostruki prozori i broj članova domaćinstva.
Subvencije se odnose na razne mere, uključujući zamenu stolarije, ugradnju izolacije, instalaciju kotlova i peći na čistija goriva, kao i postavljanje solarnih kolektora i panela. Javni poziv za učešće u okviru Programa energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova sprovode jedinice lokalne samouprave, a opštine i gradovi mogu dobiti između 25 i 200 miliona dinara. Ove subvencije će omogućiti građanima da dobiju najmanje dve milijarde dinara za projekti energetske efikasnosti.
U poslednjih nekoliko godina, Srbija beleži značajan porast investicija u ekologiju. Preduzete su konkretne mere koje su imale direktan uticaj na očuvanje životne sredine, kao što je rešenje za deponiju u Vinči. Nakon 46 godina, grad Beograd je pokrenuo projekte za otklanjanje ove ekološke pretnje, a izgradnjom nove brane Beograd će konačno moći da upravlja otpadom poput drugih evropskih gradova.
Tokom 2017. i 2018. godine, sprovedena je akcija otkrivanja lokacija sa nelegalno odloženim opasnim otpadom, pri čemu je otkriveno 12 lokacija koje su u rekordnom roku u potpunosti očišćene. Ove akcije su doprinele smanjenju ekološke pretnje i poboljšanju kvaliteta životne sredine.
Zaštita prirodnih područja se takođe smatra ključnim korakom ka očuvanju prirode. Od 2014. godine, površina pod zaštićenim područjima u Srbiji povećana je sa 6,37% na oko 7,8%, a cilj je da do 2030. godine 12% teritorije bude pod zaštitom. Ovaj proces je dodatno ubrzan donošenjem Zakona o nacionalnim parkovima 2015. godine, kada je proglašeno još 15 zaštićenih područja.
U okviru napora za unapređenje kvaliteta životne sredine, Srbija je započela izgradnju Nacionalne laboratorije za analizu vode, vazduha i zemljišta, koja će biti zadužena za praćenje promena kvaliteta životne sredine. Ova laboratorija će se oslanjati na savremene standarde i omogućiti efikasno praćenje zagađivača.
Investicije u nova postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda takođe su od ključnog značaja. Srbija planira projekte vredne blizu 3 milijarde evra, koje će doprineti poboljšanju ekološkog statusa površinskih voda, čime će se smanjiti nivo otpada i suspendovanih materija.
Šumovitost Srbije je takođe u fokusu ekoloških projekata. Danas je oko 3 miliona hektara pod šumama, što doprinosi boljem kvalitetu vazduha. Država je od 2018. godine opredelila više od 206,5 miliona dinara za pošumljavanje, kako bi se povećala površina pod šumama i ozelenile javne površine.
Republika Srbija je obezbedila povoljno finansiranje ekoloških projekata, a sredstva će biti usmerena ka kapitalnim zelenim projektima koji su od velikog značaja za podizanje standarda životne sredine. Otvaranjem vetroparka „Čibuk 1“ 2019. godine, Srbija je napravila značajan korak ka energetskoj bezbednosti. Ovaj vetropark, sa instalisanom snagom od 158 megavata, može snabdevati 113.000 domaćinstava i smanjiti emisiju ugljen-dioksida za oko 370.000 tona godišnje.
Kao deo svoje strategije, Srbija je takođe započela eksploataciju solarne energije. Solarna elektrana Petka u Kostolcu, snage 9,95 megavata, predstavlja prvi značajan iskorak ka primeni čistih tehnologija i održivom razvoju u zemlji. Ove inicijative ukazuju na opredeljenost Srbije da unapredi svoj ekološki profil i poveća korišćenje obnovljivih izvora energije u budućnosti.
