Deset fakulteta koji su u sastavu Univerziteta u Beogradu najavilo je povećanje školarina za samofinansirajuće studente od naredne akademske godine. Ova odluka je donesena usled potrebe za boljim finansiranjem fakulteta i poboljšanjem kvaliteta obrazovanja.
Povećanje školarina će se odnositi na studente koji se finansiraju iz sopstvenih sredstava, a ne na one koji dobijaju stipendije ili su na budžetu. Trenutno, ovi studenti plaćaju školarinu u rasponu od 1000 do 3000 evra po godini, a očekuje se da će ovo povećanje dodatno opteretiti njihov budžet.
Ova odluka je izazvala negativne reakcije među studentima, koji smatraju da su školarine već previše visoke, posebno imajući u vidu ekonomske teškoće sa kojima se suočava većina studenata. Takođe, mnogi studenti su zabrinuti da će ovo povećanje školarina dovesti do manje raznolikosti među studentima i da će samo bogati moći da priušte školovanje na fakultetima.
Međutim, dekan Univerziteta u Beogradu, prof. dr Ivanka Popović, izjavila je da je povećanje školarina neophodno kako bi se fakulteti održali finansijski stabilnim i kako bi se unapredio kvalitet obrazovanja. Ona je istakla da su trenutne školarine neadekvatne za pokrivanje troškova obrazovanja, a da su sredstva koja fakulteti dobijaju od države nedovoljna.
S druge strane, neki stručnjaci podržavaju ovu odluku, tvrdeći da je povećanje školarina ključno za unapređenje kvaliteta obrazovanja u Srbiji. Oni ističu da veći prihodi od školarina omogućavaju fakultetima da investiraju u bolju opremu, dodatnu edukaciju za profesore i poboljšanje uslova studiranja.
Iako je ova odluka izazvala polarizovane reakcije, svi se slažu da je kvalitet obrazovanja od presudnog značaja za budućnost studentske populacije. Ipak, ključno pitanje ostaje: da li povećanje školarina za samofinansirajuće studente predstavlja pravi način za postizanje ovog cilja?
Jedan od načina za rešavanje ovog pitanja može biti uvođenje sistema studentskih kredita, koji bi omogućio studentima da plaćaju školarinu nakon završetka studija, kada se zaposle i počnu da zarađuju. Ovakav pristup bi olakšao finansijski teret studentima i omogućio im da se fokusiraju na svoje obrazovanje, umesto da brinu o plaćanju visokih školarina.
Drugi način za smanjenje opterećenja školarina može biti uvođenje dodatnih programa stipendiranja za samofinansirajuće studente, posebno za one koji dolaze iz ekonomski ugroženih sredina. Na taj način bi se pružila podrška studentima koji se suočavaju sa finansijskim teškoćama, a istovremeno bi se održala raznolikost među studentima.
Ovakvi pristupi mogu pomoći u rešavanju problema povećanja školarina, ali je neophodno da se o ovim pitanjima vodi otvorena i inkluzivna rasprava među svim relevantnim akterima u oblasti obrazovanja. Samo kroz dijalog i saradnju možemo pronaći održiva rešenja koja će omogućiti studentima da ostvare svoje obrazovne i karijerne ciljeve, a istovremeno će osigurati održivost fakulteta i unapređenje kvaliteta obrazovanja u Srbiji.
