Osnovno javno tužilaštvo u Petrovcu na Mlavi podnelo je optužni predlog protiv trojice okrivljenih, R.M, D.R. i D.I, zbog sumnje da su izvršili produženo krivično delo šumska krađa. Ovaj slučaj ukazuje na ozbiljnost problema nelegalne seče drveća u Srbiji, koja predstavlja značajan ekološki i pravni izazov.
Prema informacijama iz tužilaštva, okrivljeni su delovali u periodu od 1. septembra 2024. do 1. februara 2025. godine, u ataru Melnice, gde su oborili ukupno 96 kubika stabala različitih vrsta, uključujući bagrem, klen, bukvu i cer. Ova dela su izvršena na štetu tri lica iz pomenutog sela, a stabla su potom prodavana građanima. Ovakvi postupci ne samo da krše zakon, već i ugrožavaju prirodne resurse i biodiverzitet ovog područja.
Šumske krađe su čest fenomen u Srbiji, a često su povezane sa organizovanim kriminalom. Ove aktivnosti ne samo da uništavaju šumski ekosistem, već i dovode do gubitka prihoda za lokalne zajednice koje se oslanjaju na šume kao izvor resursa. U cilju zaštite šuma i očuvanja prirodne sredine, nadležna tela su u poslednjih nekoliko godina pojačala mere protiv nelegalne seče drveća.
Tužilaštvo je predložilo Osnovnom sudu da, nakon održanog glavnog pretresa i izvođenja dokaza, oglasi krivima R.M. i kazni ga sa 18 meseci zatvora, dok bi D.R. i D.I. dobili po šest meseci zatvora. Ove kazne su deo napora da se odvrate potencijalni počinioci od sličnih dela u budućnosti.
Osim krivičnih posledica, šumske krađe imaju i ekološke posledice. Seča stabala dovodi do erozije tla, smanjenja kvaliteta vazduha i gubitka staništa za mnoge vrste biljaka i životinja. U svetlu ovih činjenica, važno je da društvo u celini prepozna značaj očuvanja šuma i da se angažuje u njihovoj zaštiti.
U borbi protiv šumskih krađa, važno je da se poveća svest građana o posledicama ovih dela. Edukacija o važnosti šuma za životnu sredinu, kao i o zakonima koji regulišu njihovu zaštitu, može doprineti smanjenju ovakvih incidenata. Lokalne vlasti i nevladine organizacije mogu igrati ključnu ulogu u informisanju javnosti i organizovanju akcija za pošumljavanje i očuvanje prirode.
Osim toga, potrebno je i jačanje inspekcijskih i policijskih službi koje su zadužene za nadzor šumskih resursa. Uvođenje strožih kazni za prekršitelje može delovati kao dodatna deterentna mera. Takođe, povećanje broja patrole u šumama može pomoći u sprečavanju nelegalne seče.
U konačnici, očuvanje šuma je kolektivna odgovornost. Svaki građanin može doprineti očuvanju prirodnih resursa kroz odgovorno ponašanje i podršku zakonima koji štite šume. Ulaganje u projekte koji se bave obnovom i zaštitom šumskih ekosistema može doneti dugoročne koristi ne samo prirodi, već i društvu u celini.
U svetlu ovih događaja, slučaj R.M, D.R. i D.I. može poslužiti kao poziv na buđenje za sve nas da preuzmemo odgovornost za našu okolinu. Očuvanje šuma je od suštinskog značaja za održavanje ravnoteže u prirodi i kvalitet života budućih generacija. Samo zajedničkim snagama možemo osigurati da šume ostanu zaštićene i očuvane za sve nas.
