Prema najnovijem izveštaju Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD), vrednost globalnog tržišta veštačke inteligencije (AI) će do 2033. godine porasti prilično 25 puta, dostižući 4,8 biliona dolara. Ova cifra je približno jednaka ekonomiji Nemačke. Izveštaj ukazuje na to da će tehnologije veštačke inteligencije imati značajan uticaj na 40 odsto radnih mesta širom sveta, što postavlja ozbiljna pitanja o budućnosti zapošljavanja i nejednakosti.
UNCTAD ističe da će širenje veštačke inteligencije povećati produktivnost rada, ali istovremeno može dovesti do rasta nejednakosti između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju. Automatizacija povezana sa veštačkom inteligencijom često pojačava prednost kapitala nad radom. Ovo može povećati razliku između bogatih i siromašnih, a posebno smanjiti konkurentsku prednost jeftinog rada u zemljama u razvoju.
Analitičari UNCTAD-a takođe primećuju da je oblast veštačke inteligencije „visoko koncentrisana“ u rukama uske grupe kompanija koje najaktivnije razvijaju ove tehnologije. Oko 100 kompanija čini približno 40 odsto svih ulaganja u istraživanje i razvoj u ovom sektoru, pri čemu se većina njih nalazi u Sjedinjenim Američkim Državama i Kini. Ova koncentracija moći može dodatno pogoršati nejednakosti, jer zemlje sa niskim prihodima često nemaju sredstva niti kapacitete da prate razvoj u ovoj oblasti.
UNCTAD je takođe primetio da 118 zemalja, uglavnom onih sa niskim prihodima, uopšte ne učestvuje u međunarodnom dijalogu o veštačkoj inteligenciji niti razvija sopstvene strategije. Ovo ukazuje na ozbiljan problem u globalnom upravljanju tehnologijama koje imaju potencijal da oblikuju budućnost rada i ekonomije. S obzirom na to da su mnoge od ovih zemalja već suočene s ekonomskim izazovima, dalja marginalizacija u oblastima kao što je veštačka inteligencija može dodatno pogoršati njihove izglede za ekonomski razvoj.
Ova analiza dolazi u trenutku kada su i druge međunarodne organizacije ukazale na negativne posledice veštačke inteligencije na tržište rada. U januaru je Svetski ekonomski forum objavio da 41 odsto poslodavaca planira da smanji broj zaposlenih u oblastima gde veštačka inteligencija može da ih zameni. Ova cifra sugeriše da bi veštačka inteligencija mogla dovesti do masovnog gubitka radnih mesta, što bi dodatno doprinelo rastu nezaposlenosti i ekonomskih nejednakosti.
Prošle godine, direktorka Međunarodnog monetarnog fonda, Kristalina Georgijeva, izjavila je da će veštačka inteligencija uticati na 26 do 60 odsto radnih mesta u različitim zemljama. Ove procene ukazuju na to da će transformacija koju donosi AI biti široka i duboka, sa dalekosežnim posledicama na društva i ekonomije širom sveta.
Kako bi se umanjile negativne posledice veštačke inteligencije, potrebni su hitni koraci na globalnom nivou. Zemlje bi trebale da razvijaju strategije koje će omogućiti obuku i prekvalifikaciju radnika, kao i da osiguraju da koristi od veštačke inteligencije budu raspoređene pravedno. Takođe, međunarodna saradnja je ključna za razvijanje standarda i pravila koja će omogućiti etičku i odgovornu primenu veštačke inteligencije.
U zaključku, dok veštačka inteligencija nosi potencijal za povećanje produktivnosti i ekonomski rast, njen uticaj na tržište rada i društvene nejednakosti ne može se ignorisati. Ključni izazov za globalnu zajednicu biće kako da se upravlja ovim promenama i osigura da svi imaju koristi od tehnološkog napretka. S obzirom na trenutne trendove, jasno je da je potrebno delovati brzo kako bi se sprečili potencijalni negativni efekti na radne snage i ekonomije, posebno u zemljama u razvoju.
