Beograd je tokom poslednjih dana okupacije u Drugom svetskom ratu bio poprište strašnih zločina nad civilnim stanovništvom. Među najtežim zločinima nad nevinim građanima, izdvaja se događaj koji se odigrao samo dva dana pre oslobođenja grada, 18. oktobra 1944. godine, u Vasinoj ulici broj 22.
Na broju 22 u Vasinoj ulici nalazila se stambena petospratnica koja je postala poprište stradanja dvadeset troje nedužnih stanara, kao i slučajne prolaznice sa detetom. Nacisti su, povlačeći se pred oslobodiocima, upali u zgradu i primorali sve stanare da siđu u podrum, gde su ih zatvorili. Nakon postavljanja eksploziva, prva detonacija srušila je gotovo dve trećine zgrade i usmrtila 23 osobe koje su se nalazile u prvom delu podruma. Devetoro stanara koji su se nalazili u drugom delu podruma je uspelo da preživi.
Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača iz 1945. godine identifikovala je 21 stradalog stanara, čiji su identiteti bili u rasponu od 6 do 49 godina. Među njima se nalazila i žena sa detetom čiji identitet nije bio odmah utvrđen, a kasnije se saznalo da su u pitanju supruga i dete jednog beogradskog poslanika koji je takođe poginuo tokom oslobodilačkih borbi. Među stradalima bio je i Živomir Kuzmanović, čovek koji je već jednom uspeo da prevari smrt kada je izbegao streljanje u Kragujevcu.
Pre samog rata, na mestu gde se dogodila tragedija, bila je predviđena izgradnja prvog oblakodera u Beogradu od 13 spratova, projekat zadruge „Makedonija“. Zgrada je trebalo da bude opremljena najmodernijim sadržajima, a u oglasu objavljenom 1939. godine isticala se kao maksimalno obezbeđena i za slučaj zemljotresa ili vazdušnog napada. Nacisti su minirali i srušili nekoliko zgrada na Kraljevom trgu, a srećom, stanari su uspeli da se spasu zahvaljujući osetljivosti na miris paljevine. Takođe je zabeležen slučaj gde su nacisti odustali od miniranja zgrade zahvaljujući pojedincima koji su znali nemački jezik.
Ovaj događaj se još uvek pamti kao jedan od najstrašnijih zločina nad civilnim stanovništvom u Beogradu tokom Drugog svetskog rata. Nevini građani su platili najveću cenu zbog okupacije i nasilja nacističkih snaga. Njihova sećanja i patnja su zabeležena u istorijskim dokumentima i svedočanstvima preživelih, čime se očuva sećanje na njihovu hrabrost i žrtvu.
Prisustvo nacističkih snaga u Beogradu tokom Drugog svetskog rata ostavilo je duboke ožiljke na grad i njegove stanovnike, a sećanje na strašne zločine koji su se tada desili treba da nas podseća na važnost očuvanja mira i slobode. Njihova hrabrost i otpor prema okupatorima su primer borbe za pravdu i slobodu, koji treba da nas motiviše da se borimo protiv svih oblika nepravde i nasilja.
Danas se Beograd ponosno diže iz ruševina prošlosti, ali sećanje na žrtve nacističke okupacije nikada ne sme da izbledi. Njihova hrabrost i žrtva su deo istorije grada i treba da nas podsećaju na važnost očuvanja slobode i dostojanstva svakog čoveka. Kroz sećanje na stradanje nedužnih stanovnika Vasine ulice, odajemo počast njihovoj hrabrosti i upornosti u borbi protiv zla i nasilja. Njihova sećanja žive kroz nas i podsećaju nas na snagu ljudskog duha i volju za slobodom i pravdom.
Beograd će zauvek nositi tragove prošlosti i sećanje na žrtve nacističke okupacije, ali isto tako će se ponosno dići iz pepela i nastaviti da se razvija kao grad slobode, mira i tolerancije. Njihova hrabrost i žrtva nikada neće biti zaboravljeni, već će ostati kao primer borbe za pravdu i slobodu, koji treba da nas inspiriše i motiviše da se zalagamo za bolju budućnost bez straha, mržnje i nasilja. Beograd je grad heroja i žrtava, ali isto tako i grad nade i otpora, koji budi u nama snagu i hrabrost da se borimo za bolje sutra.
