Prema reviziji Državne revizorske institucije, veliki broj ljudi u svetu svake godine oboli od bolesti koje se prenose putem hrane, dok prevare u vezi sa hranom u Srbiji nisu u potpunosti zakonski regulisane i sankcionisane.
Revizijom je utvrđeno da ne postoji obaveza obaveštavanja javnosti o utvrđenim prevarama u vezi sa hranom, mada bi ovo uskoro moglo da se promeni. Najveće obmane potrošača su kod proizvoda kao što su čokolade, sokovi, kafa, med, sir, crni hleb i rakija, prema podacima Državne revizorske institucije. Detekcija falsifikovanih prehrambenih proizvoda zahteva korišćenje odgovarajućih metoda, kao što su klasične metode ili enzimske, genetske ili instrumentalne tehnike.
Međutim, jedan od problema je nedostatak kontinuiteta u monitoringu hrane. Cilj revizije bio je da se utvrdi u kojoj meri su nadležne institucije 2023. godine efikasno uspostavile sistem provere bezbednosti hrane u Srbiji i da li postoji prostor za unapređenje, a izveštaj iz ovog sektora je napravljen prvi put.
Revizijom je utvrđeno da ne postoji obaveza obaveštavanja javnosti o utvrđenim prevarama u vezi sa hranom, pa je DRI dala preporuku Ministarstvu poljoprivrede da se u okviru zakonske regulative uvede termin „prevare u vezi s hranom“.
Predsednik Državne revizorske institucije Duško Pejović naglasio je da je za zaštitu života i zdravlja stanovništva od primarnog značaja korišćenje higijenski ispravne hrane. Prvi zaključci ukazuju na to da planski i zakonodavni okviri u sektoru bezbednosti hrane nisu u potpunosti uspostavljeni, kao i da prevare u vezi sa hranom nisu u potpunosti zakonski regulisane i sankcionisane, što dovodi do negativne percepcije potrošača o sistemu bezbednosti hrane.
Inspekcijske službe su utvrdile prevare potrošača kod proizvoda kao što su čokolada, kafa, med, sir, crni hleb i rakija. Obmane su najčešće kod čokolade, koja se zapravo predstavlja kao čokolada, a najčešće je to šećerna tabla. Sokovi koji ne sadrže određeni procenat voća, kao što je navedeno u deklaraciji proizvoda, kafa koja sadrži surogate, kao i med kome se dodaje glukozno-fruktozni sirup.
Drugi zaključak ukazuje na to da institucionalni okvir, predviđen Zakonom o sigurnosti hrane, nije efektivno uspostavljen, a aktivnosti Stručnog saveta, osnovanog 2017. godine, nisu doprinele proceni rizika u sektoru bezbednosti hrane na nacionalnom nivou.
Važno je istaći da je zaštita potrošača od prevare u vezi sa hranom od izuzetne važnosti kako bi se osigurala sigurnost hrane i zdravlje stanovništva. Očekuje se da će se zakonski okviri uskoro promeniti kako bi se uvela obaveza obaveštavanja javnosti o utvrđenim prevarama u vezi sa hranom, kao i uvođenje efikasnih kontrola za proveru bezbednosti hrane.
