Tragedija koja se desila u diskoteci Puls u Kočanima ponovo je otvorila ozbiljna pitanja o bezbednosti u javnim prostorima, ukazujući na sistemske propuste koji su doprineli ovoj katastrofi. Miloš Tomić, stručnjak sa Fakulteta bezbednosti, ističe da nesreća nije samo običan incident, već i upozorenje na probleme koji se ne smeju ignorisati.
Prema Tomićevim rečima, očigledni su nedostaci u zaštiti od požara, uključujući upotrebu lako zapaljivih materijala poput stiropora, koji su uzrokovali brzo širenje vatre. Takođe, obezbeđenje nije bilo adekvatno obučeno za reagovanje u vanrednim situacijama. „Zakon jasno definiše standarde za javne objekte, a u ovom slučaju je evidentno da oni nisu ispoštovani“, naglašava Tomić.
Osim tehničkih propusta, Tomić ukazuje na ozbiljne probleme u infrastrukturi. Diskoteka nije imala odgovarajuću signalizaciju, niti su evakuacione staze bile pravilno uređene. „Moramo imati dovoljno aparata za gašenje požara i sistem za rano upozoravanje“, dodaje on, naglašavajući da je zaštita od požara deo nacionalne bezbednosti.
U trenutku krize, ponašanje pojedinaca igra ključnu ulogu. Tomić ističe da je važno razvijati bezbednosnu kulturu među građanima. „Panika može izazvati stampedo i dodatne nesreće. U tim trenucima, važno je ostati pribran i obavestiti nadležne, umesto da bezumno bežimo“, naglašava Tomić.
Pitanje obuke i spremnosti ljudi na reakciju u vanrednim situacijama takođe dolazi do izražaja. „Nažalost, mnogi nisu znali kako da se ponašaju, jer nisu obučeni za takve situacije. Bezbednosne procedure, koliko god delovale dosadno, zapravo mogu spasiti živote“, tvrdi Tomić.
Takođe, upotreba pirotehnike u zatvorenim prostorima postaje sve važnija tema. U mnogim zemljama, uključujući Makedoniju, upotreba pirotehničkih sredstava u zatvorenom prostoru je zabranjena, ali se to često zanemaruje. „Zakon je jasan, ali se pirotehnika i dalje koristi, što predstavlja dodatni problem“, dodaje Tomić.
Bezbednost se može posmatrati kao sistemski problem. Tomić naglašava potrebu za revizijom načina na koji funkcioniše inspekcija i kontrola. „Sistem zaštite od požara se često svodi na proveru papira, a ne na stvarnu proveru objekta. Detaljnija kontrola bi mogla sprečiti mnoge nesreće“, objašnjava on.
Tomić takođe ukazuje na važnost primene savremenih tehnologija u prepoznavanju rizika. „Veštačka inteligencija i moderni uređaji mogu na vreme prepoznati potencijalne opasnosti. Danas je moguće pratiti sve od temperature do prepoznavanja požara putem mobilnog telefona“, naglašava on.
Zaključuje da država već ima dobre zakone koji regulišu zaštitu od požara, ali da je potrebno pojačati nadzor i proveru implementacije tih zakona. „Iako imamo dobre zakone, njihova primena u praksi nije dovoljna. Ova tragedija treba da bude okidač za ozbiljno razmatranje propusta i za promene u načinu na koji se vrši kontrola“, ističe Tomić.
Na kraju, ova tragedija u Kočanima postavlja temeljna pitanja o bezbednosti i kulturi prevencije u javnim prostorima. Neophodno je da se svi uključimo u proces osnaživanja bezbednosnih standarda kako bismo sprečili slične tragedije u budućnosti. Bezbednost nije samo odgovornost nadležnih institucija, već svih nas kao pojedinaca u društvu.
