Na kraju 2023. godine, ukupan javni dug Srbije iznosio je 36,152 milijarde evra, a učešće tog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) iznosilo je 52,3 odsto, saopštilo je Ministarstvo finansija. Podaci Ministarstva pokazuju da je javni dug Srbije kontinuirano rastao tokom protekle tri godine – na kraju 2022. godine iznosio je 33,326 milijardi evra, što je predstavljalo 55,1 odsto BDP-a, dok je krajem 2021. dostigao 30,134 milijardi evra ili 56,5 odsto BDP-a.
Ukupne direktne obaveze zemlje na kraju 2023. godine iznosile su 34,336 milijardi evra, dok su ukupne indirektne obaveze bile 1,816 milijardi evra. Unutrašnji dug Srbije u okviru direktnih obaveza bio je 10,271 milijardi evra, dok je spoljni dug iznosio 24,065 milijardi evra. Što se tiče indirektnih obaveza, unutrašnji dug na kraju 2023. godine iznosio je 519,1 miliona evra, dok je spoljni dug bio 1,297 milijardi evra.
Ministar finansija istakao je kako je rast javnog duga posledica pandemije koronavirusa, ali i dodatnih troškova iz oblasti efikasnosti javnog sektora i rešavanja problema u državnim preduzećima. Ministarstvo finansija ističe kako je neophodno preduzeti mere kako bi se smanjio rast javnog duga i očuvala fiskalna održivost zemlje.
Ekonomski stručnjaci ističu kako je povećanje javnog duga zemlje zabrinjavajuće, pogotovo ukoliko se uzme u obzir da je Srbija već imala visok nivo zaduženosti pre pandemije. U tom kontekstu, važno je fokusirati se na racionalizaciju javne potrošnje, smanjenje troškova državnih preduzeća i unapređenje poslovanja javnog sektora.
Neophodno je i dalje sprovođenje strukturnih reformi koje će poboljšati poslovni ambijent, privući strane investicije i podstaći ekonomski rast. Takođe, važno je raditi na unapređenju poreske politike, kako bi se poboljšala efikasnost poreznog sistema i stimulisao razvoj privatnog sektora.
Pored toga, izazov predstavlja i upravljanje spoljnim dugom zemlje, pa je neophodno balansirati između zaduživanja koje može stimulisati ekonomski rast i održavanje održivog nivoa spoljnog duga. Takođe, važno je i praćenje i evaluacija projekata koji se finansiraju kroz spoljni dug, kako bi se osiguralo da se sredstva koriste na efikasan i transparentan način.
Vlada Srbije treba da preduzme odgovarajuće mere kako bi se smanjio rast javnog duga i očuvala fiskalna održivost zemlje. Neophodno je usmeriti se na fiskalnu konsolidaciju, smanjenje deficita, povećanje efikasnosti javne potrošnje i stvaranje povoljnog ambijenta za privlačenje investicija i podsticanje privrednog rasta.
Takođe, važno je raditi na unapređenju poreske politike kako bi se poboljšala efikasnost poreskog sistema i stimulisao razvoj privatnog sektora. Strukturne reforme treba da obezbede bolje poslovne uslove, privuku strane investicije i omoguće snažniji ekonomski rast.
Upravljanje spoljnim dugom takođe predstavlja izazov, pa je neophodno balansirati između zaduživanja koje može stimulisati ekonomski rast i održavanje održivog nivoa spoljnog duga. Takođe, važno je obezbediti efikasno korišćenje sredstava koja se finansiraju kroz spoljni dug, kako bi se osiguralo da se ona koriste na transparentan i efikasan način.
