Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je optužni predlog protiv I.P. (57) i Z.P. (62) zbog sumnje da su izvršile krivična dela poreske utaje. Optužuje se da su u periodu od 1. januara 2014. do 31. decembra 2016. godine, u svojstvu vlasnika i odgovornih lica preduzetničkih radnji, pomagale N.P. u izvršenju produženog krivičnog dela poreske utaje.
N.P. je, kao direktor privrednog društva, evidentirao ulazne račune preduzetničke radnje I.P. u ukupnom iznosu od 136.725.600 dinara, gde je PDV iskazan za neosnovane usluge. Takođe, u poslovnim knjigama svog društva je evidentirao lažne usluge na osnovu ulaznih računa preduzetničke radnje Z.P. i vlasništvo I.P., kako bi umanjio osnovicu za porez na dobit pravnih lica za određene godine.
N.P. je prikrivao stvarnu dobit privrednog društva prikazujući lažne usluge u poreskom bilansu i poreskim prijavama. Na taj način, umanjio je osnovicu za obračun poreza na dobit pravnih lica za nekoliko godina, izbegao plaćanje poreza i oštetio budžet Republike Srbije za velike sume novca.
Tužilac je predložio sudu da optužene oglasi krivim i osudi na kazne zatvora u trajanju od po 1 godine, uz izricanje novčanih kazni od po 100.000 dinara. Optužene se tereti za svesnost i namernost u izvršenju krivičnog dela, iako su bile svesne zabrane takvog postupanja.
Poreska utaja predstavlja ozbiljan problem u mnogim zemljama širom sveta, uključujući i Srbiju. Poreski obveznici koji ne poštuju zakonske obaveze i svesno izbegavaju plaćanje poreza nanose štetu državnom budžetu i otežavaju funkcionisanje javnih službi i institucija. U slučaju optuženih I.P. i Z.P., sumnja se da su kroz lažne poslovne transakcije pokušali da umanje poresku obavezu privrednog društva i da izbegnu plaćanje poreza na dobit.
Optužnica protiv njih obuhvata period od tri godine, tokom kojeg su navodno sarađivali sa N.P. u iskazivanju lažnih ulaznih računa i prikrivanju stvarne finansijske situacije preduzeća. Ovakvo ponašanje nije samo kršenje poreskih propisa već i ozbiljno krivično delo koje može rezultirati značajnim kaznama i posledicama po optužene.
Poreska uprava i nadležne institucije moraju biti efikasne u otkrivanju i suzbijanju slučajeva poreske utaje, kako bi se očuvala finansijska stabilnost države i obezbedila pravedna raspodela poreskih prihoda. Saradnja između javnih tužilaštava i poreskih organa ključna je u borbi protiv finansijskih prevara i zloupotreba, kako bi se sprečilo dalje širenje ovakvih nezakonitih praksi.
U slučaju optuženih I.P. i Z.P., suočavaju se sa ozbiljnim optužbama za učešće u finansijskim prevarama i izbegavanje plaćanja poreza, što može rezultirati dugogodišnjim zakonskim sankcijama i materijalnim gubicima. Poreska utaja nije samo kršenje zakona već i moralno neetično postupanje koje nanosi štetu celokupnom društvu i građanima.
Pravna država mora efikasno intervenisati u slučajevima krivičnih dela poreske utaje kako bi se osigurala pravedna kazna za počinioce i sprečilo dalje zloupotrebe poreskog sistema. Transparentnost u radu poreskih organa i stroga primena zakonskih propisa ključni su u borbi protiv finansijskih prevara i korupcije.
Ukoliko se optuženi I.P. i Z.P. dokažu krivima za izvršenje krivičnih dela poreske utaje, očekuje ih kazna zatvora i novčane kazne, kao i obaveza da nadoknade štetu državnom budžetu. Takve sankcije treba da služe kao opomena svima koji razmišljaju o zloupotrebi poreskog sistema i izbegavanju plaćanja poreza, te kao podsticaj za poštovanje zakona i etičkih principa u poslovanju.
Poreska regulativa i kontrola treba da budu efikasne i rigorozne kako bi se sprečili slučajevi poreske utaje i osiguralo poštovanje poreskih obaveza od strane svih privrednih subjekata. Samo kroz doslednu primenu zakona i strogo kažnjavanje prekršilaca može se očuvati integritet poreskog sistema i obezbediti fer i transparentno poslovno okruženje za sve učesnike na tržištu.
