VAŠINGTON – Umetnica Holi Herndon i njen tim koriste veštačku inteligenciju kako bi kreirali muzičke „duboke falsifikate“ – pesme koje zvuče kao da ih izvode pravi umetnici, ali ih je zapravo stvorio kompjuter. Na nedavnom događaju u Vašingtonu, Herndon je prikazala kako veštačka inteligencija može da proizvede pesmu na katalonskom jeziku koristeći njen glas kao osnovu.
„U ovom klipu čujete moj glas, ali zapravo nisam ja pevala. Trenirala sam veštačku inteligenciju sa osnovom svog glasa i sada ona može da peva na različitim jezicima“, objasnila je Herndon. Kroz model mašinskog učenja baziranog na njenom glasu, Herndon i njen tim su razvili digitalnog dvojnika – Holi Plus koji može da čita muzičke numere na više jezika i u različitim rasponima glasa.
„Mislim da mnogi ljudi veštačku inteligenciju doživljavaju kao vanzemaljsku inteligenciju koja se pojavila niotkuda. Ali zapravo, to je sakupljena ljudska inteligencija“, istakla je Herndon. Ona tvrdi da bilo koji mašinski čitljiv medij može da se koristi za obuku veštačke inteligencije i stvaranje beskonačnih veštačkih verzija.
Pored „stvarne“ verzije Holi Plus, gde model mašinskog učenja proizvodi muziku imitirajući glas Holi Herndon, muzičar Fer koristi svoj pravi glas i peva preko Holi Plus. Razlika između ovakvih „dubokih falsifikata“ i muzičkih dipfejkova je da Herndon vidi veštačku inteligenciju kao saradnju sa umetnicima u kreiranju jedinstvenog sadržaja.
„Iako ovo može delovati zastrašujuće, verujem da u budućnosti može biti i zabavno i kreativno, i da postoje načini da umetnici zadrže kontrolu nad svojim radom“, istakla je Herndon. Kanadska muzičarka Grajms pokrenula je govorni softver veštačke inteligencije sličan Holi Plusu ove godine, omogućavajući umetnicima da profitiraju od onoga što su stvorili, uz odricanje od polovine autorskih prava na originalni snimak.
Ova nova tehnologija izaziva različite reakcije u muzičkoj industriji. Dok neki smatraju da će veštačka inteligencija doneti revoluciju u stvaranju muzike i omogućiti umetnicima da istraže nove mogućnosti, drugi se plaše da će to dovesti do gubitka kontrole nad originalnim radom.
Tanja, studentkinja muzike iz Zagreba, izrazila je skepticizam prema ovoj tehnologiji. „Mislim da strahujem od toga jer bi ova tehnologija mogla dovesti do gubitka autentičnosti u muzici. Mnogo je toga što već sad ima veštački producirane delove, pa ne znam da li treba više toga“, izjavila je Tanja.
S druge strane, Marko, muzički producent, vidi potencijal u ovoj tehnologiji. „Mislim da je ovo samo budućnost muzike. Veštačka inteligencija može otvoriti vrata umetnicima da kreiraju nešto potpuno novo i inovativno“, rekao je Marko.
Uz sve skeptične reakcije, stvaranje muzičkih „dubokih falsifikata“ pomoću veštačke inteligencije definitivno otvara nova vrata u muzičkoj industriji. Sa velikim potencijalom za kreativnost i eksperimentisanje, ova tehnologija će sigurno izazvati diskusije u narednom periodu.
