Petar Stambolić se povodom Brionskog plenuma iz 1966. godine suočavao sa moralnim dilemama. Njegova majka je uvek isticala važnost obrazovanja i znanja koje učiteljima pružaju deci. Kada bi čula o svađama i optužbama na plenumu, bila bi zaprepaštena. Stambolić je priznao da optužbe o prisluškivanju Tita nisu istinite, ali je istovremeno priznao da je koristio tu laž u političke svrhe. Ranković je na kraju postao žrtva političkih igara, pri čemu su motivi aktera ostali nejasni. Stambolić je podržavao hapšenje Rankovića, dok su se neki drugi političari oglušili o Tita i odbili tu meru. Komisija je istraživala optužbe, a Stambolićevi postupci su bili predmet kritike i nezadovoljstva. Nakon svih događaja, ostaje otvoreno pitanje kojim su motivima rukovodili političari i koliko su njihove ambicije iskrivile moral načela.
