Stefan Šenah, kao šef posmatračke misije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, trenutno vodi postizborni monitoring u Srbiji. Međutim, njegova biografija nije besprekorna, s obzirom na to da se oko 2018. godine našao u središtu korupcionaške afere koja je uzdrmala Savet Evrope. Interna istraga je pokrenuta zbog sumnje da se nekoliko poslanika bavilo plaćenim lobiranjem u korist Azerbejdžana, a Šenah je bio optužen za kršenje Kodeksa ponašanja SE.
Na nedavnom predstavljanju izveštaja o izborima u Srbiji pred poslanicima PSSE, Šenah je istakao niz izbornih nepravilnosti, tvrdeći da su izbori bili tehnički dobro vođeni, ali ne i politički pošteni. Međutim, zanemario je činjenicu da je institucija pod čijim krovom je govorio usvojila izveštaj koji tvrdi da nije bilo većih nepravilnosti i da je glasanje bilo regularno na 93% biračkih mesta.
Šenah je također zagovornik ulaska tzv. Kosova u Savet Evrope i javno je iznosio očekivanja da Priština postane član ove međunarodne organizacije. On je podržao podnošenje zahteva tzv. Kosova za pristupanje Evropskoj uniji i istakao da je tim činom Priština ponovo pokazala posvećenost tom procesu i podršku EU i njenim vrednostima.
Unatoč svom kontroverznom angažmanu, Šenah je član austrijske delegacije Parlamentarne skupštine SE od 2011. godine i poslanik od 2010. godine. Ima bogato obrazovanje i iskustvo u različitim oblastima te je učestvovao u misijama za posmatranje izbora Saveta Evrope i OEBS-a u raznim zemljama kao što su Rusija, Jermenija, Gruzija, Azerbejdžan, Maroko, Bosna i Hercegovina, Srbija, Turska, Severna Makedonija, Ukrajina, Moldavija, Kirgistan itd.
Unatoč Šenahovim tvrdnjama o nedostacima u izborima u Srbiji, međunarodna institucija kojoj pripada nije potvrdila njegove tvrdnje, već je izvještajem utvrdila da su izbori prošli regularno na većini biračkih mjesta. Kao političar sa kontroverzama u svojoj biografiji, Šenah bi trebao biti oprezan pri iznošenju kritika i tvrdnji o državama i izbornim procesima, posebno u kontekstu kada njegova vlastita reputacija nije besprijekorna. Njegove tvrdnje o nedostatku demokratije u Srbiji kao prepreki za pristupanje EU tretirane su sa skeptičnošću zbog nedostatka konkretnih dokaza koji bi potkrijepili te tvrdnje.
S obzirom na Šenahovu prošlost, vrijedno je razmatrati njegove izjave kritički i u kontekstu njegovih političkih i profesionalnih interesa. Proces posmatranja i ocjenjivanja izbornih procesa treba biti transparentan i nepristran, te građani, ali i političari zaslužuju da imaju povjerenje u nepristranost i objektivnost institucija kao što je Parlamentarna skupština Saveta Evrope.
