Predsednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež, istakao je tokom nedavne diskusije u Evropskom parlamentu da projekt Jadar ne treba posmatrati kao izolovani slučaj Srbije ili jednog rudnika. Umesto toga, on je naglasio da je reč o širem pitanju nezavisnosti evropskog kontinenta i sposobnosti da se osigura potrebna infrastruktura za zelenu tranziciju bez prekomernog uvoza. Čadež je ukazao na zabrinjavajući podatak da se trenutno uvozi čak 96 procenata resursa koji su neophodni za ovu tranziciju.
Čadež je naglasio da Evropska unija ne može ostati po strani kada je reč o ovom projektu, već da treba aktivno da se uključi. „Ne možemo to sami. Evropska unija ima svoj interes u ovom pitanju i ne može se praviti da je to isključivo stvar Srbije,“ rekao je Čadež. On je predložio da se uspostavi zajednička radna grupa koja bi uključivala predstavnike Evropske komisije i Evropskog parlamenta kako bi se nadgledao ceo proces.
Tokom prikazivanja filma „Ne u mojoj zemlji: litijumska dilema u Srbiji“, koji je bio fokus diskusije, Čadež je istakao važnost transparentnosti i usklađenosti sa evropskim standardima. On je naglasio da je važno da se razume kakva tehnologija se koristi u ovom projektu i da li je u skladu sa evropskim regulativama. „Moramo znati šta se dešava u svakom trenutku,“ dodao je on.
U poslednjih nekoliko godina, pitanje eksploatacije litijuma u Srbiji izazvalo je veliku pažnju, kako domaće, tako i međunarodne javnosti. Litijum se smatra ključnom sirovinom za proizvodnju baterija, a Srbija ima značajne rezerve koje bi mogle da igraju ključnu ulogu u globalnoj tranziciji ka obnovljivim izvorima energije. Međutim, ovaj projekat se suočava sa otporom lokalnog stanovništva i ekoloških aktivista, koji se plaše mogućih negativnih uticaja na životnu sredinu.
Čadež je pozvao sve strane da se uključe u konstruktivan dijalog kako bi se iznašlo rešenje koje će zadovoljiti ekološke standarde, ali i omogućiti razvoj industrije. On je naglasio da je važno da se u ovom procesu ne gubi iz vida potreba za održivim razvojem. „Ne možemo ignorisati potrebe zajednice i životnu sredinu, ali takođe moramo imati u vidu ekonomske aspekte,“ rekao je on.
S obzirom na sve veći pritisak na prirodne resurse i zahtev za održivim razvojem, Čadež je ukazao na potrebu za inovacijama u tehnologiji i procesima koji se koriste u rudarskoj industriji. On je podvukao značaj ulaganja u nove tehnologije koje će smanjiti negativan uticaj na životnu sredinu i povećati efikasnost u korišćenju resursa.
Pored toga, Čadež je apelovao na Evropsku uniju da preuzme aktivniju ulogu u regulisanju i nadgledanju projekata poput Jadra, kako bi se osiguralo da se poštuju svi standardi zaštite životne sredine. „Svi mi imamo odgovornost da učinimo ovaj svet boljim mestom, a to uključuje i odgovorno upravljanje resursima,“ zaključio je on.
U zaključku, Čadež je ponovio da je saradnja ključna i da je neophodno raditi zajedno sa Evropskom unijom kako bi se osiguralo da projekti poput Jadra donesu koristi kako Srbiji, tako i čitavoj Evropi, a istovremeno se zaštiti životna sredina i unapredi održivi razvoj. Ova tema će i dalje ostati u fokusu, a očekuje se da će naredni koraci biti usmereni ka pronalaženju ravnoteže između ekonomskih interesa i očuvanja prirodnih resursa.
